Наша књижевност

| КОНЕВАИ УКУЕН ВАН И РАВНПНЕЛ

„ЛИВНИЦА“ ОТА БИХАЉИ-МЕРИНА=

Свако домаће драмско дело из пера познатог књижевника треба да буде не само забележено него и свестрано осмотрено и рашчлањено~ Значај домаће драмске литературе за развој нашег позоришта и нашег културног живота уопште чини такво. дело значајним догађајем, а критички осврт на тај догађај доприноси усмеравању и усавршавању драмског стваралаштва тога аутора и неопходан је за исправан развитак домаће драмске литературе и нашег позоришног живота.

О. Бихаљи-Мерин, познати есејиста и романсијер, нашао је изванредно погодан предмет за драмску обраду. Наша земља је градилиште у којем градетељи, градећи своју будућност, изграђују себе, велика ливница У којој се људи претапају, у којој се, поред услова за бољи живот, лију и бољи, нови људи. „Пре много година (говори главно лице у „Ливници“) видео сам, сећам се, на некој позорници једног чудног човека са огромном кашиком у руци, са онаквом у каквој се топи олово и лију дугмад. А уствари тај човек је претапао људске душе... и ја, који сам пошао да градим ливницу, ушао сам у њу као у кашику. Ливница ме је претопила.“

Иако нам тако сам аутор саопштава да се послужио пер-гинтовским калупом, материјал који је у њ ставио црпен је код нас: инжењери и радници, даме лакоумне и душевне, индустријалци и кустоси музеја, подизање фабрике у времену и под условима под којима је то, како каже признати стручњак Ђорђевић, „са стручног становишта искључено“. :

О душу тог Ђорђевића, „најбољег статичара града“, отимају се добри дух, инжењер Бошковић, и „Мефисто или — како се савременим језиком каже —_- покретна сила негативног“, кустос Барић. Ни ова друга, фаустовска литерарна реминисценција Бихаљијева није случајна. Познавалац литературе и сликарства, писац студија и расправа, Бихаљи-Мерин те своје одлике и навике уноси и у свој драмски првенац.

Драмска фабула „Ливнице“ занимљива је и узбудљива, али не увек логична, уверљива и верна слика стварног живота. Због сарадње с окупатором # (Овај приказ Хуга Клајна, писан поводом појаве књиге Ливница Ота Бихаљи-Мерина у издању Просвете, уредништво је примило још почетком ове године. Како је комад стављен на репертоар Народног позоришта у Београду и још неких других позоришта у унутрашњости, редакција је одгодила штампање овог приказа да не би прејудицирала оцену дела пре реализације Ливнице на позорници. Пошто ти разлози данас отпадају, редакција доноси ову оцену Хуга Клајна као прилог дискусији о Ливници Ота Бихаљи-Мерина .