Наша књижевност

Књижевни преглед Ба по 283

осуђен на конфискацију свог предузећа, Борђевић постаје главни инжењер предузећа које треба да изгради ливницу. Наговорен од Барића, „агента једне стране капиталистичке силе“, и подбоден од своје жене Милене, која лажно оптужује бившег намештеника а садашњег директора Ђорђевићевог, Бошковића, да ју је покушао „преотети“, Ђорђевић подмеће цемент који споро везује, како бе се зграда ливнице срушила кад се пре времена скине оплата. Пошто се у последњем тренутку Ђорђевићева „савест пробудила“, Барић га трује арсеником, који носи у свом прстену; но брзом лекарском, интервенцијом Ђорђевић је спасен, а и Бошковић је на време приметио замену цемента и слречио катастрофу. Ђорђевић, једва опорављен, награђен и одликован, тражи нове задатке. Нажалост је то добро нађено језгро ове драматичне драмске фабуле, преображај "Борђевићев, остало њен најслабији део. О томе како се врши преображавање људи у великој ливници нове Југославије дознајемо врло мало из ове историје. Али о томе доцније.

Ма да нас процес преображавања највише интересује, ма да на његов значај указује и сам наслов дела, он није јасно приказан као централни одломак збивања. Када, како и зашто се тај Савле претвара у Павла 2

Дан пре скидања оплате, Ђорђевић се већ колеба и каје, али он не успева ништа да каже Бошковићу, најпре зато што их прекида сасвим безначајан догађај (један ученик у привреди жали се што није добио шињел), а затим што Бошковић, који све зна, неће да га саслуша.

Да ли је Ђорђевић сад увидео своју кривицу2 Не. У разговору с Барићем он се сасвим бедно гради невешт и невин,

„Барић (размишља): И ви сте (као да му се јавља изненадна светлост пред очима) узели врсту од четрдесет дана и декларирали је као

да је од двадесет осам. Е Ђорђевић: Нисам ништа декларирао. Градио сам... Барић (тријумфујући): Ви једини знате тајну 2! Б Ђорђевић: Није тајна. То је цемент који споро везује.“

Сасвим мирно и супротно логици он вели: „Још ништа нисам дефини-

тивно учинио. Тек сутра ћу бити крив ако не проговорим“ А то што је људе _ све досад остављао у заблуди, што је допустио да се скидање оплате утврди за сутра, то није никаква кривица!»

Али у исто време се у Ђорђевићу „појављује савест техничара.“ Шта ју је пробудило2 Поред тог неочекиваног и необјашњивог буђења професионалне савести њему су се, канда, и очи отвориле. „Кад скинем наочари својих личних интереса, видим да се љуљају темељи на којима је почивало наше старо друштво.“ Но зар се савест буди спонтано као човек који се испаваог и зар се ти интереси, који свакако нису само лични него и класни, заиста тако лако скидају и стављају као наочари, да би се гледало кроз њих или без њих, како је кад згодније» Шта је Ђорђевића нагнало да скида те наочари, шта га је оспособило да баш у том тренутку види и без њих

На сва та питања одговор је оскудан и неодређен. „Шта сам у прошлости, пита се Ђорђевић, изградио и створио» Шта сам остварио2 А сада дела расту из земље, Тек што си направио план, пројект нацртао, и већ све то