Наша књижевност

286 | Књижевногт

Није одређенији ни његов однос према Бошковићу. Ђорђевић и Бошковић били су пријатељи, и Ђорђевић је веровао Бошковићу. Дивио му се кад се он борио у Шпанији за своја уверења. Али чувши да је Бошковић предложио Милени да њега, Ђорђевића, остави, он по некој чудној логици закључује: „Ако је то рекао, онда је све што каже лаж“. И да би се осветио супарнику, Ђорђевић, по сличној логици, врши контрареволуционарне акције.

Таквог неповерења нема у његовом односу према Барићу. Према њему је Ђорђевић више него наиван. Кад га Барић враћа у биро који је хтео да напусти, Ђорђевић се безазлено пита да ли то Барић чини из забринутости за план или за њега и његову жену. Безазлено га извештава о могућности рушења ливнице. А кад се већ пробудила његова савест и кад му је, тобоже, постало јасно шта се догодило, он се наивно исповеда истом Барићу и пије с њим „за будућност“ — отров који му је Барић усуо у чашу.

Чудно је и противречно приказан и најпозитивнији лик драме, комуниста и шпански борац Бошковић. Супротно „аполитичном“ Ђорђевићу, он уме да повеже политику са грађењем. Ро одједном тај борац и организатор поклекне пред бирократом који тражи да се сруши "неопходна, али против прописа саграђена барака.

Бошковић (обухватајући главу рукама, напрегнуто размишља) : Шта да радим, Вера

Вера (благо): Знам да ће право бити на вашој страни.

Бошковић (весело): Јеси ли баш сигурна 2

Вера: Да. На све који са вама раде утиче ваша воља. Задовољство је радити поред вас. Умор се не осећа. Сви ми, чак и ноћу, сањамо

о градилишту; Бошковић (удара руком о сто): Не смем да вас разочарам.

Човек чија воља утиче на све његове сараднике не може да задржи свој

став без „подршке“ своје секретарице, заљубљене у њега. А тешкоћа која.

га је тако опхрвала тако је ситна да се отклања најобичнијим телефонским

разговором с министром, који је о ствари већ обавештен и одмах пристаје

на Бошковићево тражење.

Док се према Ђорђевићевој жени понаша достојанствено и мудро, према тој секретарици Бошкоизјаву која је 'не

•

ма је чак приводи корисном раду, дотле у односу вић себе доводи у смешан положај, чинећи јој љубавну само невешта него и банална

Ве ра: Од седам до три ја сам намештеница. (Дужа пауза). Бошковић; Вера, (тихо, скоро нежно) да ли бих вас за остало време ангажовати 2

могао и

у и спречава

Бошковић зна за Ђорђевићеву контрареволуционарну акциј него и не го-

је; али он, одговорни руководилац, не само што та не оптужује вори са Ђорђевићем о томе, чак му не даје прилике да се изјасни кад Ђорђевић то жели да би себи олакшао. Он допушта да саботер и даље заузима место главног инжењера (и тако можда даље наноси штету, можда негде где то Бошковић неће моћи одмах приметити и спречити), допушта да тог