Наша књижевност

Књижевни преглед 7285

Ако је било правилно конфисковати предузеће зато што се његов сопственик није супротставио раду за. окупатора у другим предузећима у којима је он био члан управног одбора, онда није праведно наградити човека који је радио на рушењу фабрике, за чије је подизање он био одговоран као главни инжењер. Можда се и таквим превременим великодушним опраштањем, таквим псеудо-хуманистичким, толстојевским неодупирањем злу, таквим натурањем хлеба ономе ко нас гађа каменом класни непријатељ понекад претвара у пријатеља; но смемо ли се тим изузетним могућностима руководити у класној борби2 Зар то не значи давати најшире могућности непријатељу да преко неопредељених колебљиваца угрози тековине револуције2 >

=

Драмска фабула је на одређен начин конструисан материјал из животне стварности, збивање које изводе лица драме или које њих погађа, збивање које сазнајемо пратећи њихове поступке и њихов говор. Писац ствара своје ликове по истој оној законитости по којој се они формирају у животу и друштву (ма да не само по њој) — отуда они и јесу живи и разумљиви, органске целине, заокругљене индивидуалности, отуд о поступцима једног Хамлета, извршеним и могућним, о узроцима и циљевима њиховим можемо дискутовати исто онако као и о поступцима сваког другог, нама исто толико познатог ч0века. Но поврх тога ликови једног уметничког дела су и саставни делови тог дела, једног јединственог света са својом законитошћу, и у њиховим особинама одразиће се истинитост или лажност, складност или извитопереност, лепота или наказност и једног и другог од ова два света, света стварности и света уметничког дела.

Какви су ликови у „Ливници“> У

Лик главног јунака, Ђорђевића, привлачи пажњу као лик носиоца преображаја. Од грађанског интелигента његова кова нећемо очекивати да буде сасвим одређен и без противречности, Но рекао бих да је аутор у сликању те противречности гдекад отишао исувише далеко.

Ђорђевић за себе вели да није политичар него техничар, да му је једини сан био градити, али да се „утопио у трци за новцем“. И тај аполитички профитер неће да његово предузеће ради док су Немци у земљи; он чак лребапује немачком официру што уговори о сировинским базама, али ни речи не каже о судбини народа“; он трансмисионе каишеве својих грађевинских машина предаје партизанима да себи од њих кроје ђонове; он самога себе оптужује што се није енергично супротставио раду других предузећа. Тај Фаусг са Сењака незадовољан је својим животом. „Овде у мени (показује на груди) тамно је и празно“,

Противречан је и његов однос према жени, Милени. Због ње он, по сопственом тврђењу, постаје саботер, зато што је веровао да Бошковић хоће да му „узме оно што му је најдраже“. Ђорђевић може да буде љубоморан и увек је желео да му она буде блиска, да су једно уз друго. Међутим, кад она хоће да му саопшти кога крије у кући и зашто (сакрила је Бошковића

од Специјалне полиције), он неће да је слуша. „Опасно је све знати. (Одлази )“