Наша књижевност

ФИЛМСКИ ПРЕГЛЕД

ФИЛМСКЕ НОВОСТИ — „ФИЛМОВИ ЖИВОТА“

Један духовити швајцарски критичар изјавио је на Међународном филмском конгресу у Базелу да људи у свету траће много времена, труда и новаца снимајући сваку параду, свако пуштање брода у море, сваки конкурипик и све изложбе паса. Било би много економичније, додао је швајцарски критичар, осигурати за све догађаје овакве врсте по један сталан стандардни снимак, и приказивати их до миле воље, додајући им једино увек нове пригодне коментаре. И заиста, ево већ више од пола века у филмским новостима света не престају да владају два паралелна шаблона: обожавање увек истих тема и обожавање увек исте фасаде. Талентовани и инвентивни људи успели су у току последњих педесет година да од једног вашарског чуда, од једног неугледног, поштовања недостојног „магичног фењера“, створе нову, врло популарну и узбудљиву уметност. Филмске новости су, међутим, још увек исте, још увек су оне њихова пљунута прабаба коју су 1895 године, тада као кап младу, извели пред париску лублику чувена браћа Лимијер. Само та прва филмска репортажа, „Радници излазе из фабрике“, била је у исто време и прво јавно приказивање живих слика, и самим тим претстављала је врхунац сензације. Отада су светске филмске новости вртеле у круг догађаје који су само на први поглед изгледали важни, а били су, уствари, врло далека периферија једне неприказане стварности. Узмимо из било које европске или америчке кинотеке копије старих филмских журнала из драматичних година 1988 и 1939, и прочитајмо наслове њихових историја. Хитлеров говор, енглеска регата, војна парада у Нирнбергу, милионари-пецачи на обали Мексика, колоне нових тенкова пролазе кроз Берлин, Чемберлен лети у септембру 1988, повратак блаженог човека са кишобраном и његове трогателне речи: „Реасе Гог опг те", конкурс лепоте у француској престоници, снимак из авиона једне фабрике оружја у Немачкој, бал белих постеља у париској опери —- били су недељни догађаји света у слици и речи. А за то време су из фабрика излазили све тежи топови, узлетали све бржи авиони и шуњале се кроз морске дубине све опасније подморнице. С времена на време само, ваљда ради умирења духова, дешавало се да нам Беко у жакету, са белим каранфилом у рупици и мирољубивим осмехом на уснама, изјави у крупном плану да све тече у најбољем реду и да никад пер-

спективе једне златне године нису биле толико златне као тих година 1938 и 1939.

Данас би монтажа ових сторија за сваког била врло драматична и поучна, али какву је слику о свету у коме живи, гледајући ове површности и лажи, мо-

7 Књижевност

.

АНД Ри Да и СА

4 ; 4