Наша књижевност

Белешке

ри говоре нерадо, а други — недовољно одређено, уз доследно истицање споредних ствари, а прећуткивање главних. „Народњачка“ критика није умела — а можда није ни хтела — да истакне битне одлике стварања Мамина-Сибирјака који није затварао очи пред растућом снагом капитализма у Русији, нити се подавао илузијама које су биле _ својствене — „народњацима“. Прави значај Сибирјакових књига осветљен је тек у судовима Лењина и Горког о њему.

Роман „Хлеб“, који у низу тих књига заузима једно од најистакнутијих места, зацело заслужује књижеван и савестан превод. Преводилац ,„Хлеба“ Александар Ђурић показао се веома сналажљив у преношењу Сибирјакова текста, а нарочито дијалога који у овом преводу звуче природно и живо. Међутим, преводиоцу недостаје оно темељно знање језика оригинала, које осигурава превод од грешака и неуочавања извесних сложенијих нијанса. То је закључак који се мора извести из поређења оригинала са Ђурићевим преводом.

Л. 3.

МАРК ТВЕН НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре четрдесет година умро је на свом пољском добру близу Њујорка Марк Твен (1835—1910; Марк Твен — књижевни псеудоним Семјуела Клеменса), родом из Флориде, амерички књижевник и публицист, Још у раној младости нашао се у вртлогу живота и лутао државама Америке бавећи се разним занимањима. Био је на махове словослагач у штампарији, крманош на реци Мисисипи (када је и узео свој псеудоним Марк Твен, што значи „бележи два“ тј. два хвата дубине речнога корита), копач злата на Западу, репортер, дописник и уредник многобројних провинциских листова. Учествовао је у рату на страни бораца за ослобођење Црнаца од ропства. Написао је велики број хумористичних прича и романа. Први преводи Марка Твена код Срба појавили су се осамдесе-

411

тих година прошлога века најпре по календарима „Задруга“, „Српски Орао“, а доцније по књижевним часописима и дневним листовима (в.: Српски књижевни гласник, КЊ. ХХЛХ, 1930, стр. 270; Венац, књ. |, 1910, стр. 235).

У књижевним часописима штампане су ове приче и то: У „Домаћем пријатељу“, О' собарицам а, превео П. Мостић, књ. |, 1890, бр. 19, стр. 5—6; Дифтерија у породици Мак Уилјемса, с енглеског превео Ђорђе Поповић Даничар, књ. |, 1890, бр. 29, стр. 5—6. — У „Босанској вили“, Прича о Стевици Жирарду и о једном малишану који је читао причу о Стевици Жирарду, књ. УШ, 1893, стр. 302—303. — У „Звезди“, Моја кандидатура књ. | 1894, бр. 2, стр. 6—8; Људождери на железници, књ. |, 1894, бр. 9, стр. 33—34, бр. 10, стр. 38—989; Срећа, књ. 1, 1894, бр. 31, стр. 122—124: Мер у Чампон-ситију, прича из америчких обичаја, књ. [, 1894, бр. 43, стр. 170—172. У „Бранковом колу, Убиство Јулија Цезара. Једини прави и веран извештај који је до сада штампан из Римских вечерњих новина од дана тог ужасног догађаја, с енглеског Е. Дероко, књ. П, 1896, стр. 1631—1635; Политичка економија, с енглеског Мила, књ. ТУ, 1898, стр. 1389—1394: Револуција на Пиктерну, с енглеског Е. Дероко, књ. МЕ, 1900, стр. 1352—1357, 1886—1390; Рецепт за шварцвалдске приче, превела Росанда, књ. ХИ, 1907, стр. 178—179. — У „Дому и школи“, Из "Даживљаја 'Тома Савјера“, с немачког М. М. П(оповић), књ. Џ, 1906, стр. 147-150, 165-167, 179—185, 214—220, 239—243, 252-255, 969—9272. — У „Венцу, Мој први књижевни покушај, превео Јеремија Живановић, књ. 1, 1910, стр. 194—196; Доживљаји Тома Савјера, превод М. М. Поповића, књ. М, 1913, стр. 24—40, 84—96, 147—152, 231—246, 323—331, 451—460, 506—516, 574—9580; Доживљаји Тома Савјера, превод с енглеског Милана Марковића, књ. МГ, 1920, стр. 63—74, 148—152, 203—— 209, 260—270, 329—337, 390399, 451—456, књ. УП, 1921, 32—41;