Наша књижевност

410

жно задржао на факторима зла, на богатим житарима и њиховим подвалама, на банкарима који су то преконоћ постали, на претставницима хијерархије свих могућих афераша који склапају споразуме да би што лакше опљачкали сељака, али гледају да један другог потисну, како не бе морали да деле плен. Сељаци, који су играчка у рукама свих тих трговаца и банкара, приказани су У роману много летимичније, али, У накнаду за то, Мамин-Сибирјак је дао у личности Галактиона Колобова интересантну и карактеристичну појаву преласка дојучерашњег сељака у табору експлоататора. Нашавши се у средини која му је уствари сасвим страна, Колобов прима од ње дух стицања, аферашких договора и сумњивих послова, и то га, преко привремених успеха, води пропасти, и поред све његове бистрине и даровитости. Средина у коју је Колобов доспео дата је не мање многострано и убедљиво. Мамин-Сибирјак је умео да запази и поједине симпатичне црте кад људи који су У основи дубоко негативни. Зато су сва његова лица веома жива — почевши од интелигентног али у „пословима“ неумољивог Стабровског, Подмитљивог и осионог полицајца Полујанова и солидног вештака за несолидне послове Јочкина па све до оне ванредно живописне групе трговаца — „старовера“ који никако не могу да се снађу у грозници послова организованих на нов начин, у милионским цифрама, у маневрима грабљиваца, што су навалили на Зауралје, угрожавајући не само село, него и старе трговачке куће. У Сибирјаковом сликању суровог и безобзирног отимања око профита има нечег што потсећа на романе Емила Золе које је Сибирјак пажљиво читао и који су на њега несумњиво утицали. |

Кроз читав Сибирјаков роман осећа се и дубоко делује атмосфера потпуне незаштићености сељаштва и његове неспособности да се супротстави најезди пљачкаша. Веран стварности, Сибирјак је у својим делима из живота уралског радништва показао његову много већу отпорност и чврстину, ма да су и ти радници носили у себи осећање везаности за земљу, за пољопривреду.

Књижевност

У фабрикама и рудницима ковала се воља за отпор власницима, али сељаци, неуки и неповезани, нису умели да се снађу и пропадали су, лакоми на робу, невични у распознавању крупних подвала, подложни

"алкохолу који им је натуран преко

све гушће мреже крчми.

Напоредо с процесом материјалног уништења сељака, одвијао се још један процес коме у Сибирјаковом роману припада видно место: то су већ поменуте међусобне борбе плретставника капитала за што већи део добити. Управо ту лица романа су најпотпуније окарактерисана. То је читава поворка јачих који прождиру слабије и слабијих који се грчевито боре, али су унапред осуђени да подлегну.

Роман „Хлеб“ деловао би на читаоце још јаче да није његових композиционих недостатака, а ти су недостаци својствени и осталим Сибирјаковим _ романима — („Милиони Привалових“, „Планинско гнездо“, „Злато“, „Помамна бујица“, „Луда срећа“, „Три завршетка“ и други). Сибирјаку је очигледно недостајала вештина компоновања великог романа. Композиција је на махове лишена сигурности и чврстине, тако да покашто добије облик хронике. Уосталом, задатак Мамина-Сибирјака као романсијера био је веома тежак и сложен: он је крчио у Русији пут социјалном роману. Поред битних питања из области тематике, ваљало је решавати и многа питања стила. Сибирјак је створио стил који потпуно одговара његовој тематици, стил који се локазао кадар да пренесе мноштво социјалних разлика између десетина и десетина личности његових романа и да дочара особену атмосферу радње. Али по своме склопу његови романи каткад за0остају чак иза дела неких просечних писаца.

Димитрије "Наркисовић Мамин (рођен 1852, умро 1912 године), који је своме презимену придружио псеудоним „Сибирјак“, избио је још током седамдесетих година у редове познатих писаца, али је као књижевник доживео чудну судбину. Врло радо читан, нарочито у круговима напредне универзитетске 0младине, Сибирјак је спадао међу оне писце о којима једни критича-