Наша књижевност

Белешке

сима и листовима, а три његова комада играна су на београдској позорници. У периоду кад је Потапенко превођен у толиким часописима и листовима, од Сибирјака је преведено свега петнаестак прича које, и поред својих високих квалитета, нису претстављале оно најбитније у његовом стваралаштву. Од тог врло скромног броја превода половина отпада на 1890 годину, када је непознати сарадник листа „Садашњост“ (Велика Кикинда) објавио у њему један мали избор Сибирјакових скица из Сибира. Можда је тај преводилац потпуно уочио сав значај Сибирјакових дела, али није имао могућности да га претстави читаоцима на достојан начин — преко превода великих романа овог књижевника, преко онога у чему је Сибирјак најдубљи и најјачи.

У сваком случају, од тога времена до данас Сибирјак је остао незапажен и преводилачка делатност све доскора је прелазила преко тога писца без икаква интересовања. У опсегу превођења са руског пажња је често посвећивана много слабијим писцима и тако се догодило и то да су читаоци — ово наводимо само као пример — добили преводе дела Гулије и Симонова пре него што је изишао превод романа „хлеб“.

Тако је учињен крај досадашњој запостављености _ Мамина-Сибирјака: једно од најбољих његових дела приступачно је читаоцима којима је на тај начин пружена могућност да уђу у стваралаштво једног писца чији су романи о зауралским експлоататорима донекле наговестили теме и типове Максима Горког а у првом реду — Артамонове и Фому Гордјејева.

Мамин-Сибирјак спада међу прве руске писце који су уочили важност једне теме на коју је сам живот обратио пажњу књижевника: развој капитализма у Русији. Прва Сибирјакова дела написана су баш у времену када је капитализам бирао на руском тлу најлодеснија подручја за своје ширење и јачање. Једно од таквих подручја било је и Зауралје, у коме је Сибирјак рођен и одрастао а и цео Сибир. Природна богатства тога краја привлачила су мно-

71 Књижевност

409

ге „подузетнике“ још у доба Петра Првог. Повлашћивани од двора, они су стварали фабрике и руднике на бази ропског рада хиљада и хиљада сељака. Тако су настале читаве „династије“ милионара који су, на челу с чувеним Демидовима, из деценије у деценију повећавали своју новћану моћ и утицај. У своме роману „Планинско гнездо“ Мамин-Сибирјак слика претставника једне такве „династије“ Лаптјова, већ дегенерисаног и неспособног да самостално управља пословима, али још веома богатог и зато утицајног. Око Лаптјова послује читав штаб разноврсних чиновника, шпекуланата, људи без одређеног занимања — и сви би они без изузетка хтели да однесу што већи залогај с те богате трпезе. Зато се уместо старих метода искоришћавања беде радника, у којима још живи сељачка везаност за земљу, измишљају нови методи, прилагођени развоју индустриског капитализма.

У роману „Хлеб“ свом једином великом делу чија тема непосредно захвата живот уралског сељаштва, средњег и ситног пољопривредника у осамдесетим годинама прошлог столећа, Мамин-Сибирјак поново се враћа сликању разорног утицаја капитализма. Написан десет година после „Планинског гнезда“, овај роман је рађен на бази дуго и савесно лрикупљаног материјала, а јаког потстрека његовом аутору дала је глад “ Русији 1891 године. Изванредан познавалац краја у коме се одиграва радња романа, Сибирјак је, захваљујући снази свога талента, успео да пређе границе локалнога и да даде дело у коме је широко и снажно изнео један од најмрачнијих аспеката руске стварности тога доба. (Особености тадашњег живота у Зауралју, веома изразито приказане у Сибирјаковом делу, само употпуњују ту широку слику продирања капитализма у један од најбогатијих крајева Русије, али не делују као самосталан и пресудно важан чинилац. у

Сибирјак је дао социјални роман у коме је показана немоћ зауралског сељаштва у борби с капиталистичком житарском трговином, и то један од првих социјалних романа у руској књижевности. Он се прете-