Наша књижевност

НОЋИ

Нема те ноћи која је другој слична:

јер једна се ваља ко ратничка крв у подмуклој реци долина,

која се шири у људској смрти кроз наслаге баруштина,

а друга ноћ сија и звечи у новцу и накиту жена

кад Оријект-експрес грми над сјајем железних шина;

а трећа је твоја ноћ:

она је људска вечност у коју љубављу окиваш пријатеља. .

Нема те ноћи која је другој слична:

данас је тишина њена глухи шум мртвога мора,

а сутра ће, свежа, расквашена,

родити барјактара;

сад ће те однети лако у веселе летње снове,

пред зору ће те клети ужасом последње страве:

узалуд тражићеш у њој човека.

Нема те ноћи која је другој слична.

У пролећној ноћи рачва се пут твојих срећа

код старих врба што носе малена птичија гнезда; летња ноћ постаје бескрајна у твоме срцу кад стрепи, а јесен доноси искушења

маглених ноћи септембра.

У зимској ноћи спаваш сном обичног радног човека. Био си пролећни, летњи и јесењи некад, ' но ноћи што иду ко река уче:

у човеку камен је човек а камен човека чека.

~.

Нема те ноћи која је другој слична: Удари кремен о кремен прескочи искра.

Душанка РАДАК