Наша књижевност

ја

|

Бе 5

ин И и аер

396 Књижевност

који је стихијски, спонтано исклијао као и народна поезија, приповетка, музички облик или вез. Ансамбл постоји и ради тек две године и према општем стању уметничког развитка Македоније његов идеолошки програм тешко да би могао бити на ком другом путу толико природан, целисходан и правилно одмерен. Међутим, и при таквом стању ствари документационо-конзерваториска страна Државног ансамбла Македоније остаје најзначајнија. Управо из труда овог колектива да сакупи, технички усаврши и очува облике народне игре (који ће по свој прилици већ ускоро, под дејством све јачег продирања професионалне игре, морати да претрпе знатније измене) створиће се, највероватније, здрава база за особени народни стил македонске уметничке,

"професионалне игре.

Поставља се, међутим, једно питање: колико дуго ће овај Ансамбл, самим тим што је издвојио групу даровитих играча са терена народног живота, моћи да приказује све живе облике, све нове мене у процесу спонтаног изражавања народа. Занимљиво би, на пример, било знати каквог је порекла сасвим нова епизода пењања коловође у игри тешкото на инструмент-тапан, који даје ритмички погон овој чувеној и веома распрострањеној македонској игри. Није ли та нова апликација предзнак једне могуће формалистичке, акробатске дегенерације ове садржајне игре, или је баш та аплицирана епизода спонтана инвенција народног играча, на самом терену живота народне игре, у ком случају не би било неоправдано тумачење да је управо та епизода израз осећања опасности, тешкоћа, нагомилавања проблема у животу слободног македонског народа, израз једног садржаја који временом може још више удаљити савремено тешкото од старинског> Остане ли задатак Ансамбла да подржава и чува древне форме народне игре, оваквим допунама и уметцима нема места; подухвати ли се пак Ансамбл задатка да у стопу прати варијетете, модификације, спонтану еволуцију народне игре (па ма ова нужно повлачила за собом и саму дегенерацију ма како историских значајних старијих форми), овој и другим сличним епизодама морала би се, напротив, поклонити највећа пажња.

У сваком случају, чини нам се потребно да друговима руководиоцима Македонског државног ансамбла препоручимо блиску сарадњу са документарном акцијом наших филмских предузећа, која би узела на себе један значајан задатак ако би снимила најстарије народне игре, којима, под новим условима живота македонског народа, несумњиво претстоји убрзани процег еволуције, декаденције, квалитативног преображавања, богаћења новим садржајима па отуда и новим формама, које ће тим садржајима одговарати. Уколико би та документативна активност филма била интензивнија, уколико би била руковођена упутствима стручњака-фолклориста, Македонски државни ансамбл добијао би све шире поље рада у области фиксирања и уметничког, техничког усавршавања нових савремених облика народне игре.

Исти се проблем поставља и у погледу очувања старе народне мелодије, још више у погледу документативног, фолклористичког значаја фиксирања специфичног начиња артикулације, фиксирања посебног, локалног начина певања. Ниједним, ни најпрецизнијим мелографским радом не може се очувати тембризациони ефект гутуралног или назалног певања, специфичност певачке технике, разноврсне у разним крајевима земље. Улога фоногра-

фије, снимања на грамофонске плоче или магнетофонске траке, драгоцена је