Наша књижевност

Музички преглед 395

зародима и земљама оваквог развојног процеса. Код нас, особито на југу, где је вековни изостанак самосталног државног живота знатно успорио процес промена у животу народне игре, видљиве су те промене за сваког фолклористу, сваког проучаваоца народног плесног изражавања. У програму Македонског државног ансамбла народних песама и игара, приказаном 12, 14 септембра 2 октобра у дворани Коларчевог народног универзитета — иако тај три пута изведени програм очевидно није ишао за циљем што свестранијег изношења веома диференциране, разноврсне и богате македонске народне песме и игре већ на први поглед јасно су се могле уочити очуване форме играчког израза како још из древних времена уметности првобитних племенских заједница (на пр. основни ставови и покрети арамиског ора с мачевима), тако и доцније форме заједничке многим народима, а упоредо са специфичним начином изражавања карактеристичних балканских црта и расположења насталих у периоду и класним условима турске владавине (у игри Осман паша) и упоредо са играма насталим и негованим у круговима градских занатлија, под условима феудалног поретка и њему својствених облика друштвене радиности (калајџиско оро, копачка игра). Играчка култура народа, ма колико у основи била конзервативна (већ по самој природи и ограничености изражајних средстава игре као самосталне и специфичне технике), ма колико почивала на традицији и (конзервацији споро развијених и постојано чуваних изражајних форми (што је код Македонаца нарочито појачано жилавим одупирањем свима мерама пресије и покушајима асимилације од стране носилаца власти и разносилаца утицаја на тај народ у прошлости), увек се мењала и развијала, и данас се мења и развија, са идеолошким садржајима епоха. Но и овај основни чинилац у променљивости народне игре и изванредно велико дејство које имају разни типови игара једни на друге, остали би „општа места“, широко уолштене историско-материјалистичке поставке у теорији играчке уметности; ако се развојни процес живота народне игре не би пратио и истраживао у свим детаљима појава локалних и хронолошких варијетета из круга сваког од њених аналитичких већ фиксираних типова. Фолклористичка испитивања у овој специфичној области делатности код нас још увек су у фази скупљачке, регистраторске, аналитичарске и класификаторске делатности која, разуме се, претставља неопходну и управо једино солидну базу сваког научног уопштавања огромног броја чињеница и појава — а за даљи рад на овом значајном задатку постојање још увек очуваних старинских игара, постојање њихових познијих варијанти и пристулачност, евиденција, могућност лаког и брзог налаза аутентичних, нестилизованих, оригиналних, тз. „сирових“ видова народне игре један је од основних и незаобилазивих услова за извођење документованих и научно постављених, проверених, поузданих закључака.

Чињеница да је Македонски државни ансамбл народних игара и песама, у садашњој, у ствари тек почетној фази своје делатности, узео на себе баш тај задатак —- да прикаже аутентичну, нестилизовану, необрађену народну игру како самог македонског народа тако и других народа који живе на територији НР Македоније — даје студиозној делатности овог ансамбла, пре свега другог, висок документативни значај. Но, далеко од тога да се вредност рада овог озбиљног, вредног колектива исцрпљује овим задатком. Његова уметничка страна такође је на висини која наговештава могућности доцнијег оригиналног стваралаштва са ослонцем на изворне снаге уметничког језика