Наша књижевност

СУ а 2

21 Пуни" да

саме а

а

а ==

РАИ а у ПИВА ам ~ Назајикау са Де Ја.

400 х Књижевност

Један такав певач је Владимир Ружђак. Топли, брижљиво однеговани баритонски глас, високо израђена певачка техника, изванредно културни однос према смислу и значењу текста певаних песама, право мајсторство у моделовању музичке фразе — све су то изразито заступљене стране његове певачке уметности. Са таквим гласовним и уметничким квалитетима соло песма, разуме се, не само да не заостаје за бучном оперском аријом, за синтетичном радиношћу оперског певача, него над овом има пуно предности. Тако је Ружђак у десет песама из Шумановог циклуса „Песникова љубав“, на стихове Хајнриха Хајнеа, дао најчистију лирику, у којој је скоро немогуће одредити границу где престаје емоционално дејство поезије а где почиње изражајна сугестивност музичког облика. Три песме Мусоргског („Краљ Саул“ на стихове Бајрона, „Свирач“ на текст Гетеа и веома лозната и популарна сатирична „Песма о буви“), веома различите по поетској атмосфери, не само да су дочаравале емоционални тонус поетских слика, него су чисто музичком експресивношћу мелодијског цртежа наговештавале унутарњи идејни смисао сваког дела понаособ и оним слушаоцима који са текстом нису упознати. (Карел Чапек има једну причу у којој развија овај мотив: искусни диригент, музичар са високо израђеним „људским смислом“ за садржајну вредност тона, ослушкује разговор два лица, на језику који не зна, и из интонационих флексија говора открива да је у питању припремање убиства!). Три песме Дон Кихота Дулчинеји, уметнички рад писца Пола Морана и композитора Мориса Равела, у сасвим другом жанру, такође су висока лирика. На крају свог програма Ружђак је дао и две Готовчеве. песме, две епизоде из Његошева „Горског вијенца“ („Снаха бана Милоњића“ и „Снаха Анђелија“).

Андрија Прегер за клавиром (аутор добро састављеног коментара на штампаном програму ове ретке племените музичке вечери) са особитим укусом је сарађивао са певачем. Та сарадња је изискивала, кад дискретну пратилачку активност, кад преузимање читавих музичких садржаја песме (на пр. у неким од Шуманових песама). Прегер је ту увек налазио праву меру и одговарајући нагласак.

КОНЦЕРТ СИМФОНИСКОГ ОРКЕСТРА УМЕТНИЧКОГ АНСАМБЛА ЦД ЈА

Симфониски оркестар Централног дома Југословенске армије начинио је знатан прогрес од свог последњег јавног иступања. Одлично дисциплинован ансамбл, са марљивим и савесним диригентом какав је Даворин Жупанић, не може стајати у месту, мора се развијати. Границе тог прогреса који је сасвим приметан не могу, разуме се, прећи степен постигнућа која резултирају из максималног залагања и максимално уложених инструменталистичких способности сваког члана оркестра понаособ. Али да је и у тим границама (које су, коначно, неминовне, и којих има сваки оркестарски колектив) линија прогреса врло пространа, то јасно показује баш случај са квалитетом музицирања овог ансамбла. Његови чланови, без обзира на то са каквом су спремом у оркестар ступили, развијају се управо сад, у самом „оркестру. Улога диригента под таквим околностима особито је значајна. Његов задатак није само музичка студија дела која се узимају на репертоар но и свестрано утицање на чланове оркестра у правцу њиховог усавршавања, у правцу допуњавања