Наша књижевност

Музички преглед 403

у свој његовој доиста огромној разноврсности. Ова пета од десет виолинских соната најчистија је лирика, младалачка је и нема доиста разлога свирати је са експресивношћу и типичним (просечним) потезом који одговара, рецимо, Кројцер-сонати (А-диг).

Виолинска поема Шимановског по митолошкој легенди о нимфи Аретузи коју је Дијана претворила у фонтану, да би је заштитила од речног бога, (једна колористички суптилна импресионистичка композиција), хуморескна цртица Ибера о белом магарету (са програмско-дескриптивним глисандом као карактеризацијом накања), позната Де Фаљина Хота, Стравинскова руска песма и виртуозна Паганинијева соната (са флажолетима и двохватима у варијацијама теме) сачињавали су други део програма.

О проф. Маријану Липовшеку, нашем изванредном пианисти из Љубљане, не може се говорити конвенционалним признањима која су уобичајена за пратиоце концертирајућих солиста. Бетовенова соната на програму права је дуосоната, у којој клавирски парт нема подређену улогу, а у Шимановсковој композицији колоритне финесе импресионистичког става додељене су клавиру исто толико колико и виолини. Без спољашњег геста а са задивљујућом лакоћом, проф. Липовшек је крајње пластично и изразито концертирао и сам.

Најзад још један податак о изванредној музичкој култури виолинисткиње. Додавању поетичних миниатура не би било краја, када би се слушаоци одржавали у расположењу које не захтева већих напора. Зато је гошћа додала још једног Баха, који за њу није напор, ни после читавог програма. И ова композиција барокног мајстора, као и 4-то!ј — партита, била је испуњена поезијом. коју ортодоксно, академско приказивање Баха тражи на путевима неке строге и помало сухе медитативности. Но ако овакав Бах није на линији извођачке традиције, он је најприступачнији, најближи данашњем слушаоцу. А већег оправ дања за тај поетични стил не може ни бити.

Павле СТЕФАНОВИЋ

и Ер. > Под ~ пе и

ај ар >

„

И и