Наша књижевност

За

ОБЕ ; Књижевност

Блиска роману је и аутобиографија Са сајма, у којој је Шалом-Алејхем изнео свој живот у свима периодима, непосредно и искрено, пруживши пуно дивних описа природе, „пластичвих ликова. и лирике. Аутор је ово дело сматрао за своју „Књигу над књигама“.

Напоредо са романима Шалом-Алејхем је радио и на комедији, која више одговара његовом духу и таленту. Лиричар и, према томе, субјективист у роману, он је прави реалист у комедији. Његове једночинке, у којима приказује типове и нарави малограђанског друштва, као Мазлтов („Честитам“), Људи итд. одговарају жанру новеле. Комедија Јакнекоз, која немилосрдно демаскира берзијанце, има поред сатире и много памфлетских елемената. Али Велики добитак, као драма која са узвишеним презрењем жигоше богаташе, уноси „револуционарни принцип у развој јеврејског позоришта“. Главни јунак. Шимеле Сорокер, члан кројачке радионице, као тип је изванредно израђен, снажан и колоритан, заиста достојан јунака једног Чехова или, још боље, Максима Горког, под чијим је утицајима аутор и био као драмски писац. Отуда је код њега толико сличног хуманизма, самилости и љубави према људима, да га то као реалиста и народног комедиографа-и данас држи на репертоару јеврејских позоришта.

Не могући дуго да се снађе у књижевности, пуну меру дао је Шалом-Алејхем тек у" реалистичкој приповеци. Три њихова циклуса и неколико новела писаних у току две и по деценије до смрти, створила су му реноме класика јеврејске књижевности и хумориста светског гласа. У свима њима приказана су лица која имају не само локалну боју свога народа и колорит средине у којој су живела, већ и потпуно обележје реалистичких ликова, очајника или бораца у живсту, вредних заиста за хумористичну галерију типова.

Менахем-Мендел је човек провинције, налази се у великом граду, у буржоаском свету са његовим „капиталистичким односима“. Малограђанин је, сиромашак, скори дошљак из јеврејске паланке у којој је живео тихо и „повучено“, сањајући о великом свету и богатству. У овој средини почео се „прилагођавати“ новом животу, али као непрактичан човек нигде нема успеха. Он улаже све напоре и мења многа занимања, али нигде нема среће. Постаје чак и проводаџија, али ни ту није срећне руке, јер налази девојци за младожењу — девојку.

Доводећи свога јунака у најкритичније ситуације, ШаломАлејхем приказује Менахем-Мендела са смешне стране, доказујући тим да су трагично и комично најближи једно другом и да се често поклапају. Аутор воли свога јунака и саосећа са његовом трагиком, али га кроз љубав и смех потпуно негира и одоа-