Наша књижевност
|
Марко Марулић . · у
Лепа и честита удовица Јудита да би спасла своје суграђане у граду Бетулији, коју је опсео вавилонски војсковођа Холоферн, одлази у његов шатор. Заневши га својом лепотом, отсече му главу и враћа се с њом у град. Кад Холофернову главу покажу са градских зидина опсадилачкој војсци, она се збуни и уплаши, и Јевреји је тако, захваљујући Јудитиној храбрости, сасвим разбију.
Пишући овај спев, Марулић је хтео њиме да покаже победу врлине над пороком и правде над насиљем. Несумњиво је, иако то изриком не каже, да је желео и да улије самопоуздање и храброст за борбу прстив Турака. Дакле и морална и практична тенденција је хришћанска. И сав израз тих тенденција је строго побожан. Али у уметничкој обради има пуно модерних елемената. Треба видети само живописни опис Холофернове војске у њеном походу; то је једна шаролика визија, пуна покрета, која сва трепти од боја, гестова, гласова. То је турска војска уствари, али гледана већ очима ренесансе (певање 1,165 и даље):
Млади биху, през брад, јакости најбоље, рвати сваки град приправни довоље, али се на поље бити, протежући
лукове бивоље, мачима сикући...
(
РРЕ вера ЈЕ коњи јим рзаху,
бистро се метаху, играје!: ногами, ноздрви хркаху, машући главами;
а они стрилами биху опасани
тер брици сабљами, по свити писани.
Шћитке обеселиз, копја узвртаху;
сви биху весели; таламбас тучаху; ~. ники привртаху“ грлом зачињући,
вики попијаху, кундир нагињући.
Прид њими јиздући војводе с тумбатом>, на њих се обзирући узмитаху батоме, оружјем тер златом сваки се свитлјаше, пера јим за вратом витар завијаше.
Свега напрћена туј кола шкрипаху, - туј носећ бримена камилје ступаху, туј воли касаху, туј брави потичу, пастири звиждаху за њими и вичу...
Или опис Јудитина одевања! То је тоалета сплитске властелинке Марулићева времена, као с неке ренесансне слике. Упоређивање њене лепоте, затим, пуно је класичних реминисценци-
2
1) Играјући. — =) Бритким сабљама по чохи шареној. — 3) Штитове обесили. — 4) Удараху у музички инструмент. — 5) Турбаном. — 9) Топузом.