Наша књижевност

зони,

Марко Марулић 6 4271

ковање, спровео је доследно кроз цео спев и ма да је та формула доста тешка не опажа се да је натезао. Ово уједно доказује да је традиција песничке технике већ пре њега била на високом ступњу, али је и доказ да је Марулић за своје време велики артист. С тим артизмом стиховања упоредо иду уметнички врло обрађена приказивања гестова, душевних покрета, разговора и већ поменути описи лица и маса. Треба читалац само да се удуби, да разуме текст, да уђе у анализу појединости, па ће се брзо уверити да је Марулић с великом пажњом, с песничким уосећавањем, са знатним искуством уметника и мислиоца радио овај свој спев: Он се, доиста, знатно уздиже изнад осталих његових дела. Колико је год Марулићу тенденција била важна, толико га је гонила и амбиција уметника, амбиција врло модерна, и ми мислимо да се „закони старих појет“ тичу читаве обраде овога дела, а не само стиховања.

Уметничка обрада Јудите толико се издваја међу осталим Марулићевим делима, и толико је чини производом ренесансе, да се може слободно рећи како је овај спев једно модерно дело с. особинама које га стављају у праву литературу, а не у писменост и словесност којима обично припада већина наших старијих дела. Тај склад и тај високи ступањ творачких елемената, а такође и патриотска и морална тенденција, свакако су узрок необичне популарности Јудите, објављиване у више махова (1521, двапут 1522, 1586, 1627 итд.). Ако се не варамо, то је прва штампана световна књига у нас!

УНИ У другим Марулићевим делима, међутим, моралне тенденције преовлађују; уметнички облик углавном само је њихово рухо за излазак пред јавност; чак иу Сусани, која има извесне артистичке елементе, неговани стих и друга постигнућа, тенденција је очевидно важнија од уметности.

Међу тим морално-тенденциозним песмама стоје по страни због своје актуелности и оригиналности једино Молитва супротиваТурком и, донекле, Туженје града Хјерозолима. То је вапај пред турском опасношћу, вапај дуг и монотон, али због мука које трпи песников народ с једним нагласком искреног бола и тражења утехе:

Тај плаче дичицу, тај мужа, тај жене, плаче брат сестрицу, а сестра браца ње. Јур допре до тебе вапај и сузе њих, не дај да поведе невиран Турак свих! Теби вапијемо тужкећи у плачу:

твоји смо а гинемо, погани нас тлачу.