Наша књижевност

544

срце је притискивао брзо руку.., Мамузић (стр. 26): „МИ срце стећи (свакако, место стегнути!) њему је рука журно знала“.

Сјајни Пушкинов дитирамб Петрограду, са чаробним сликама северњачке природе и велеградског живота, превели су добро и Крклец и Мамузић, сваки на свој начин. Стихијска, несавладљива махнитања поплаве, — која је Пушкин насликао верно, са много елана — осећају се и у једном и у другом преводу, наравно, нешто слабије него код Пушкина. Код Мамузића има неколико појединости које кваре утисак: понеки монотони трохејски стих успорава ритам где то није потребно, понеко прекорачење (епјатетел!) није увек успело. У Мамузићевом преводу осећа се изразитије елементарна— снага која бије из бронзаног споменика „моћнор господара Судбине“ на ватреном коњу, који се пропиње изнад бездана (епур 2253)

Мамузић. је врло успело репродуковао сабласну визију тучног коњаника који јури у галопу за јадним Евгенијем. Звонки метални звуци туча, помешани са муклим топотом копита по калдрми која се тресе под теретом, — осећају се у Мамузићевом преводу верније него у Крклечевом. Овде се преводилац доста приближио оригиналу (стр. 26).

Ђуро БАЊАЦ

ПРЕВОД КЛАЈСТОВЕ ПРИЧЕ „ЗЕМЉОТРЕС У ЧИЛЕУ“

"Х. Ф. Клајст је најизразитији песник немачке романтичарске школе с краја ХУШ| и почетком ХЈУ в, којој су стајали на челу браћа Шлегел. Немирна и неуравнотежена природа, проживео је тежак живот и завршио самоубиством, очајан због пораза и срамоте своје отаџбине. Сјајан стилист, ванредан психолог, развијене маште, дубоких емоција, — стварао је као у грозници и написао неколико одличних драма и нопела. За живота није био довољно цењен. Тек после смрти успео је да прокрчи себи пут не само у немачку него и у светску књижевност.

Књижевност

- Од десетак прича, колико је свега написао, четири су нарочито Успеле: „Михаел Колхас“, „Маркиза од- Ол“ „Земљотрес у Чилеу“ и „Веридба у Сан Домингу“. Све четири заузимају око 160 страница, и наша би књижевност много добила кад би све четири биле преведене. Тек онда бисмо добили јасну слику Клајстове приповедачке делатности -

Издавачко предузеће „Просвета“ издало је пре неки месец једну од тих приповедака, „Земљотрес у Чилеу“, у својој „Малој библиотеци.)

У овој новели су мајсторски огисане демонске страсти људске душе, ускомешане“ верским фанатизмом. Живо је описан земљотрес; приказан свиреп покољ у доминиканској цркви у Сантјагу, који је потстакао најстарији каноник својом проповеђу за време „свете“ литургије. Фанатизована руља убила је један „грешни“ љубавни пар, а једно мало дете, за које су мислили да је „копиле“, размрскано је о ивицу црквеног стуба. Верно је дат један исечак психологије гомила.

Нисмо хтели само због тога да прикажемо ово дело. У нашим издавачким предузећима укоренила се велика напаст, која се мора одлучно сузбијати. МИздају се добра књижевна дела у рђавимепреводима, који упропашћују и писце и читаоце. Преводилац ове приче Рашко Димитријевић „зна и немачки и српски, али, нажалост, он се држао буквално немачког текста; преводио је углаввом тачно, али не добро.

Клајст, као и многи немачки писци, воли да прави дуге, утрпане, заплетене реченице. Немци се некако сналазе у таквим; реченицама. Али ми се тешко привикавамо на њих. Ми тражимо од својих преводилаца да проникну у смисао текста, у стилске особености, па да нам све то пруже у добром српском језику, на начин који је близак нашем процесу мишљења. Димитријевић се није ни

потрудио да то учини. Он је прево-

1) Код нас су се раније појавила, у засебним књижицама, два врло добра превода „Михаела Колхаса“: Јована Поповића (ЕОС, Београд, 1938) и Добрише Цесарића (Мала библиотека бр. 3—4 (Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947).