Наша књижевност

рицлнтеннаниву. =

јисепајикинаћа ну) 4:

редтциеВануричрвшићи

Белешке

с којим је најбоље могао да истинито изрази живот и тежње истарских људи, да помогне њихову вековну борбу против денационализапије и за ослобођење, и на том путу који је и његов животни циљ он је успео да уметнички фиксира низ појава и личности.

За омладину је написао стиховану игру „Стрига лега“, веселу игру _Невидљиви Јурић“, приповетке „Из подјармљених 'крајева“ и „Нови Робинзони“. Уређивао је „Младог Истранина“, допније „Младог Хрвата“. па поново „Младог Истранина“. Са Каталинићем-Јеретовим уређивао

је „Младог стражара“ и био стални ·

сарадник наше штампе по Истри и Хрватској, јављајући се под правим именом и низом псеудонима, третирајући скоро увек проблеме и борбу своје Истре. Приредио је и друго издање Истарских народних песама.

Најзначајније своје дело „Данунпиада“, · написано у току Другог светског рата, штампао је Цар у ослобођеној отаџбини, са слободном Истром у њеном крилу. У тој својој романсираној хроници рјечких догађаја 1919—1921, Цар нам је приказао дегенерисани лик подивљалог песника-авантуристе Данунција, огавно лице фашизма који се рађао и вековну похлепу туђинаца за нашом земљом и нашим морем. Свој живот за време окупације у Другом светском рату описао је у „Трина-

ест метара далеко од Гестапоа“. За

време рата помагао је ослободилачку борбу публицистичким прилозима, а после ослобођења са заносом је поздравио у својим написима остварење свог животног сна.

Писао је како је осећао. Био је весник Истре и њене борбе, остао је доследан и веран син народа. Признање је добио и са највишег места: Президијум Народне — скупштине ФНРЈ одликовао га је, приликом прославе осамдесетогодишњице живота, Орденом заслуга за народ ! реда. С топлим жељама честитао му је Савез књижевника и сви наши народи,

Недавно је прослављена и шездесетогодишњица живота Францета, Бевка, једног од најзначајнијих сло-

.+

547

веначких савремених приповедача и упорног борца за слободу приморских Словенаца. : Бевково књижевно дело броји шездесет књига; оно је по богатству п разноликости, по значају који је ималоху борби приморских Словенаца за опстанак и слободу и по уметничкој вредности поставило Бевка у ред најистакнутијих словеначких писаца између два рата, оно је значило и драгоцен прилог При-

"морске словеначкој култури. У том

богатом књижевном делу заступљена је лирска и епска поезија, цртица, драма, приповетка, роман, новела, путопис, књижевна и уметничка критика, па и преводи из страних литература.

Свој књижевни рад почео је као и већина словеначких писаца поезијом за омладину, негде око 1909. Био је један од оних словеначких писаца који су непосредно примили утицај и наследство словеначке Модерне. У његовим првим делима снажно се осећају његови узори: Мурн, Кете, Цанкар и Жупанчић, али се нарочито у периоду између два рата Бевк пробија до сопственог уметничког израза и формира се као снажна књижевна индивидуалност.

Родио се 17 септембра 1890 у планинском селу Закојци близу Церкнега, у Горичкој покрајини, као син ралника-занатлије. Своју рану младост описао је у аутобиографском одломку „Зачуђене очи“. Сиромаштво га је нагнало да учи трговачки посао у Крању, и тај свој први сусрет са светом описао је у омладинској повести „Лупешчић“, у којој је показао како једноставни дечак постаје жртва покварености. Кад се вратио кући био је надничар а са седамнаест година, вучен жељом за науком, почиње да посећује учитељску школу у Копру и Горици и матурира 1913. Од тога дана до 1917 учитељ је по домаћим планинским селима. Живи у самоћи, отргнут од света, пише песме, цртице, литерарне глосе које побуђују пажњу народа али и политичке полиције. Премештају га по казни, живот му постаје сувише узак и у јесен 1916 одлази краће време у Беч, а 1917 у војску. Кад је после Првог светског рата Приморска постала плен Италије, он ради у свом крају као нови-