Наша књижевност

460 " Е 4 Г Књижевност

Предузесмо те мале мјере предострожности и попесмо се на један зелени чукарчић с кога су се могле осмотрити све стазе наоколо. Око подне наиђе наш мргодни домаћин, сам.

„Хајд'мо“, рече, и, пошто нас преброја, „а камо вам пети“

„Болестан је, оставићемо га овдје.“

„А-а“, учини он као да се доминшља нашем лукавству и као да му се оно не свиђа. ;

„Слушај, ти“, и Вејо упери револвер у његово чело. „Куд вас водиш 2“ -

„Тамо куд сте тражили“, одговори онај не трепнувши.

„Само попази!“ припријети му Вејо. „Ако нас поведеш до неке тамо твоје четничке банде, тебе ћу бар уцмекати, спаса ти нема!“

„Све ће се то знати и видјети“, одговори онај загонетно и доста безобразно.

Бомбе смо откачили, отшрафили и спустили у џепове; револвере припремили, пушке узели преко руку и — очекујући пуцње засједе — љути, гладни и уморни, пели смо се, спуштали и кривудали за оним мрачним типом који више ничим није одавао да ли му се све ово допада мли не. Знојили смо се и стењали, журили смо, а морало се опрезно због припремљених бомби све док не угледасмо како на једном пропланку устаје сива и као бандера издужена мршава фигура Воје Ђерковића.

„Здраво, Медицинска мензо!“ крикну Рашко Рацић заборављајући на све друго.

„Здраво О. С. М. =), — осмјехну се Војо Ђерковић и пође да нас сретне.

Њих двојица се чврсто загрлише, као да се хватају у коштац, Изруковасмо се и ми остали и сједосмо. Тек тада из жбуња и камењара почеше да излазе неки младићи и неки бркајлије који су ту били постављени у засједу. ~

„Изгледа сте се били спремили да нас друкчије дочекате упита Мићо Милоњић гледајући их. –

„Богами јесмо“, одговори Војо. „Имали .смо гадна искуство, с васојевићким четницима, па смо их и сад очекивали. Не знам тамо код вас како су радили, али овдје су умели да ставе петокраку на капу и да луњају по шумама тражећи везе | „Сад су испали из форме“, рече Рашко. „И уопште, прилично су се скљокали. Осовина им попритегла колане, Енглези престали са слањем помоћи, а наш батаљон их је сасвим збунио. Сад би нам радо оставили шуму, али их ми и по селима фаћкамо... То јест, ево неко вријеме и не знамо баш тачно како је тамо код нас.“

Тако, с једнога на друго, дођосмо на главно. Мићо Милоњић рече да нам је Вукајло Кукаљ“) пренио задатак да преведемо ба-

8

п) 0. С. М. — популарна скраћеница за Општу студентску мензу, економску организацију сиромашних и напредних студената прије рата. ·

2) Вукајло Кукаљ, црногорски пјесник и партизански борац, погинуо почетком 1944 од четничке засједе.