Наша књижевност

| Шалом-Алејхем > 509

тилачког рада захватио је целокупан јавни живот руски. У Ру-

сији су на помолу нови капиталистички односи. А то је оно што је главно у овом периоду „реформи“, који је повукао за собом и револуционарне покрете, студентске нереде, атентат на ,„цара-реформатора“, па, дабоме, и реакцију, терор, обустављање напредних листова, хапшење Чернишевског и других револуционара, појаву „разночинаца“ у књижевности, тј. писаца који не припадају племству већ су синови сељака, малих чиновника и малограђана уопште.

Под утицајем, дакле, ових нових револуционарних и народњачких идеја, мења се наравно и патријархални живот Јевреја, настањених углавном на територији некадањег руског дела Пољске и Украјине. Попут руских поборника реформе, и овде се појављују „нови људи“, који устају против „фанатизма и мрака“, против „религиозних ауторитета“ и средњовековног државља. Они такође иду у народ, у јеврејску средину и захтевају просвету, препород, напредност у свим областима живота и буде широке учмале масе. У својим делима Шалом-Алејхем забележио је ликове ових јеврејских просветитеља, па и неког Арнолда, који је утицао на његовог опа и „саветовао“ му да школује сина. Тако мали Шалом, у вези са читавим једним покретом затоцника слободе и апостола истине, после религиозног васпитања, одлази у руску школу, (што у то време „претставља смео и нео- · бичан корак“ за Јевреје), у којој учи руски језик, руску хуманистичку књижевност и илегално се упознаје са напредним идејама времена. :

Издржавао се дајући часове слабим ђацима, па је и после школовања око три године домаћи учитељ на имању богатдг Јеврејина, Елимелеха Лојева, који држи „под аренду“ огромне спахиске поседе. Он је ту не само учитељ младој Олги Лојевој, већ и газдин љубимац и секретар који води „обимну преписку“ и компликовану администрацију имања. Па- ипак, кад је стари Лојев дознао за љубав сиромашног учитеља и кћери Олге, младић је нашао једно јутро „обрачун“ на столу и новац у коверту „без речи објашњења“, док су га пред кућом „чекале санке да га одведу до најближе станице.“

После овога, у животу Шалома Рабиновића настаје период лутања. Привлаче га културни и просветни центри, па га видимо и у Кијеву, где се као Јеврејин без дозволе за боравак потуца од немила до недрага. Лутајући кијевским улицама, у „вечном страху“ од полиције и без средстава за најобичније потребе, он најзад налази место „секретара“ код неког адвоката, који га води у Белу Цркву. Али Шалом убрзо опажа да је његов принципал „авантурист и коцкар“, па га напушта и, не могући да нађе друго занимање, прима се дужности државног рабина у Лубнаху, Полтавске губерније. Ово је заиста најтеже време у његовом животу, јер је требало не само издавати изводе из књига рођевих, вршити обреде, зидати синагоге, већ и „саветовати“ Јевреје