Наша књижевност

— Треба известити Плавог! — сложила се и девојка, и дохватила са стола неку свеску. — Пишем месечни извештај! — рекла је и села. ПТ

Дигао сам се. Рекао сам да ћу навратити доцније кад командант дође, и изишао сам. Она мршава девојка није ме ни погледала. |

Ја сам у Маглај долазие пре рата у два маха и добро ми је познат. Цеста овде иде левом страном реке, стара пруга и нова, која се гради, заобилазе малу котлину држећи се брегова, г између њих и цесте су железничка станица и нови део варошице, уствари двадесетак кућа поређаних уз алеју. Отуда, од пруге, чује се писка локомотива које довозе грађу и раднике и стално грување мина од кога подрхтавају куће на десној страни реке и, чини се, још се више припијају уз брег.

Пошао сам у варошицу. Десно од цесте, уза саму реку, има споменик: пирамида грађена од цигала и бетона са мермерним плочама при дну. Споменик су подигли Аустријанци коњичкој претходници коју су Маглајлије 1878; за Хаџи Лојине буне, жицом разапетом преко друма, поваљали са коња, заскочили и побили. За време рата споменик је оштећен; неко је из пушке гађао оне плоче с натписима, али се још увек на њима може прочитати при дну: „Седма коњичка „регимента својим борцима палим у битци за Маглај“. у

Од пруге, коју су доцније саградили Аустријанци, Маглајлије нису видели много добра. Ниједан није градио за себе кућу на левој страни, нити и сад много маре шта се око пруге ради. Само понеки издалека осматрају како лумбардају мине и климају главом, а и то су обично они којима је нова пруга прешла преко њива, па сад долазе да наплате оштету. Аустриском прутом наишло је ново време, „ала франга“, пруга је овамо донела чиновнике, суд, жандаре и банке, шешир и откривене жене. · Оно кућа што се ту нашло подигли су железничари и дошљечиновници, а сад су их махом запосели омладинци који граде пругу. Ту су им станови канцеларије и магацини. Алејом и цестом пролазе углавном само људи одевени у радничке комбинезоне и делове униформи, камиони и сељачка кола из околине, којим се на станице превози материјал и слаже по страни цесте, ва сваком слободном простору. У јединој већој згради, коју је иза првог рата Екрембег, ради кирије, подигао за банку, а кад је ова пропала изнајмио за кавану у којој су певале певачице, сад су смештене пошта и управе градилишта. ПЏрекопута, у кући у којој је била апотека, сада је амбуланта у приземљу, а болница на првом спрату, где су некад увек били затворени прозори и одакле је луди апотекарев син обично вирио иза спуштених завеса. -

Велики гвоздени мост, којим су се увече, за топлијих дана, шетали чиновници суда, среске испоставе, поште и банке, сада лежи сав изломљен и изгужван у реци. Немци и усташе сруши0: У

4 5) ђ