Наша књижевност

На прузи 3 577

У више гласова објаснили су нам најзад шта се десило. Аган, чаршиска будала, кога су деца наговарала да покуша да поред стражара пређе на другу страну, најзад је потрчао оним даскама на мосту, а стражар, коме се досадило да стоји на истом месту, прихватио је игру, скинуо пушку, и, да би заплашио Агана и натерао га да се врати, опалио је у ваздух два пута. То су била сна прва два метка које смо чули. Али, Аган се заиста уплашио, сплео се на узаној дасци, повео се и полетео с моста у реку, У паду је ударио у стару конструкцију и нестао у води. Људи око моста прво су занемели, а затим почели да вичу и да трче ка реци. Војник, и сам запрепашћен, почео је да пуца, дозивајући у помоћ и цео је рафал испалио у ваздух и у греде моста. Атана још траже, али мало има наде да ће га наћи жива; ако се није разбио о мост, утопио се сигурно у матици која га је можда и однела. А стражар, који још једнако седи на земљи и кука, чека да дође стража да га смени и поведе у стражару; у затвор и на робију, како он рачуна. у

Вратили смо се опет на леву обалу и свак је пошао на своју страну. Инжињер, још увек задихан од трчања, поздравио се кратко и суво и пошао пут управе градилишта. Ја сам кренуо лево, ка штабу, и ту, на цести, срео мршаву статистичарку која

ми рече да ме већ од неко доба траже. — Дошао је лави — рекла је — и зове вас да одмах дођете. ·___— А! — обрадовао сам се, — Је ли дошао најзад! Да ли ме

због предавања тражиг

Статистичарка је остала службена и закопчана, стегла је усне и додала само: — Не знам, можда и због предавања, само пожурите кад вас тражи! у

Пожурио сам. Позади зграде, у дворишту код бунара, нашао сам команданта како разговара са економом, разгледа неку ужад и, успут се, го до појаса, умива из једне ведрице. Кад се окренуо, познао сам га — био је то онај плави младић са којим сам се возио у камиону долазећи из Зенице. Нисам знао у први мах шта да мислим, да ли да се радујем што сам наишао на позната човека коме неће бити потребно да објашњавам све изнова или да ми буде жао што сам допустио да ме превари у колима и што још онда нисам погодио ко је. ;

Он се смејао од„ува до ува. — Здраво, професоре, како стет Како предавања Овде су вас опет задржали — рекао је, обрисао се ручником, насмејао се опет и пружио ми руку. — Хајде, заједно ћемо, па ћу вам успут објаснити .... Ја сам уствари крив за ово. 3

Пошли смо одмах и иза станице кренули узбрдо. Плави је у светломаслинастој кошуљи и сивкастим платненим чакширама. Опасан је широким кожним опасачем, а који је, позади, обетлена кама у кожној футроли, а на ногама су му јаке, потковане дипеле —- лак је, иде узбрдо као по равни» и једва успевам да га пратим.

МАРА АТИ

У ГУРЕ А и

5 |