Наша књижевност

На прузи ~ 583

кад сам наишао поред споменика, на месечини, која је управо сињула, учинило ми се да сам познао покрет и стас лепе секретарице која је замакла иза споменика. За њоме је прошао неки човек ... Ко је то могао бити2... Можда Плави Или инжињер Чини ми се да сам познао његова широка леђа ... Пошли су ка реци, кроз врбак, чуло се како пуцкета грање и све се онда утишало ... Требало је да рано устанем и пошао сам на спавање...

Лежао сам на сену, свежем и миришљавом, на крову стаје која је преудешена у магацин. и сан ми никако није ишао на очи. Кроз отвор на крову, који је изнад мене, виделе су се зве– зде... Летњи су месеци и небом прелећу падалице. Коњ, везан под стрехом, грицка сено, а десно и лево од мене другови се преврћу у сну.

— Код Лашве се јуче одронила стена — чујем где говори неко доле. — Цела бригада раскрчава пругу. Плави је јутрос био тамо.

— Сутра ће за Добој са инжињером. До Добоја је већ прорадила пруга... Држи, остави ово у канцеларију! ... |

Чују се кораци који се удаљују, шкрипа врата. Онај доле изгледа да свлачи чизме.

— Је ли било позориште у Зеници — пита опет исти глас. ·

— Било је, дошло је из Сарајева. — Је ли и Вера била с тобом2 — Била је.

— Паг

= Па, ништа! Уморан сам, идем да спавам.

Неко се пео уз лестве, зачас се у отвору на крову појавила нека чудна, погнута медвеђа прилика и затим се чуло како овај који је дошао пипа у помрчини, тражећи место где да легне. Опет је зашуштало сено и затим — мир....

А <

Пробудио ме је изјутра црни Београђанин и рекао ми је да је време да пођем и да треба пожурити ако не мислим да закасним на воз. Тек што је свануло; јутро је још било тихо и сивкасто.

После пола часа ишли смо путем ка станици. На другој страни све је још мирно, па и на мосту. Али на прузи једнако се радило и пред управом градилишта већ су бректали камиони.

— Плави је јутрос рано морао да одеи није могао да се види с вама. Поздравио вас је! — вели мој пратилац и пружа ми нешто завијено у хартију. Погледао сам шта је. То је сиви ковани нож за хартију, али толико оштар с обе стране да личи на каму. На дршци је исписано име бригаде у којој сам јуче био.

— Штета што већ морате да идете —- вели ми мој пратилац коме је изгледа стало да говори што више. — Кажу да сте јуче добро говорили! Е ;

> '

ак аа

виа

А Ри

'

.

дат мада А ан + а РИМ

а Ма

МЕ рака.

та

аса

МЕ ок анеа А

а