Наша књижевност

а ага а Ла

зри тј пењу та.

деда

даљи,

аноди а зета има истинама вебер аиринее че

ћ Му

,

3 Књижевно ст

, МРАК НАД НАШИМ КРОВОМ

— Из окупације — ђ > > |

Извлачим редове ко воће из недара, ко трешње да кидам са грана,

и бирам свако слово ко голуб златно зрно | сунчаних дана,

· врислањам руку уз бело лице белих страна,

· шапућем, 3

а извор тече са усана. Е –

И Ка Зе

И скривам ј -

"ко облак под топло при Дој 35 прегршти месечине, Бољи та - И ко златну рибу у водене прозрачне траве, ЊЕ ко густи мед у латице цвета, =: НИ скривам све изворе у дубине, МА а ј далеко од ове страве, ла и и црног стражара о Е ава

што се плашљиво =

шета. ·

%

О, где су твоја ока два, / пи јасна сунца, [ | Па

да зароне у дубину великог Сна.

Скривам их у недра. Зи Отворим понекад срце у самоћи АЕ 7 а оно сија Боа ноћ .

У ноћи. 5 Ка Не за ноћ, За кога2 Ме Оно сија, | 6 рака : “5 трепери, МЕ М кал | ЊЕ сл тресу се велике капи, | СЕ АШ

-#

# . 758 #/ = 5