Наша књижевност

а

зе, .

| -

Књижевност

„Францу је тешко“, рече Јанез, а затим окованом ногом лупву о под, као да је хтео' да растера туробне мисли.

Изгледало је као да је дирнуло и Јожу из прве ћелије, јер је снажним гласом, не обзирући се на стражу у ходнику, запитао, као. у молитви, друга. са седморо деце:

„Јанеже, да ли ти је жаог“.

„Мени, Јоже! Никад ми није било жао и никад ми неће Бин пије дговорио је Јанезов глас, чврст као заклетва.

„Тада је почела да се буди стража.

„Срећно, другови!“ одјекнуло је тада из ћелије за лудаке...

· Затворениково срце није имало више места у тесној ћелији и

кроз прозорчић довикнуло је друговима последњи поздрав. Следећег јутра одвели.су Грамозну Јаму на љубљанском пољу четири на смрт осуђена партизана.

; Прежихов ВОРАНЦ

%