Наша књижевност

606 5 Књижевност •

,

било — колико да прочисти грло. Исто као и раније, управо откакб га знам. Као што сам уосталом кашљао и сам, истина он мало чешће, а што сам приписивао претераном пушењу дувана пре тога. Пушио је много, нарочито кад би пио ракију.

Па ипак, сећам се добро, нека су ми се сећања из дана на Великој школи, из оног топлог гнезданцета у Поштанској улици, била тада ускомешала. Помишљао сам на Мику Бркића, оног код чије су мајке становали Раде и Милорад. Ако је код Раде заиста туберкула, како то лекар тврди, и Радина супруга из дана у дан све очајнија, јер не види да му је боље, из дана у дан све је слабији, — значи да се још онда од Мике заразио. Сетих се оног дана кад сам цело пре подне преседео спроћу Мике. Какав је он онда изгледао, и како и колико тешко кашљао. Апсолутно никакве сличности између Мике онда и Раде сада.

Нека говори ко шта хоће, нема ту ни помена о туберкули. Не верујем ни лекарима. Него је човек просто-напросто преморен. Он и иначе није нека јача грађа, пре да се уброји у људе нежнијег, слабијег састава, а међутим товарио на себе терете, под којима би се сломили и кудикамо снажнији од њега.

Одмор је њему потребан, ништа више!

Лепо и он сам каже: да оде у Аранђеловац, Врњце... Ма где — да се доообро одмори.

Али и —= да за то треба пара!

ХХХЕХ

Колико се сећам: мисао за Домановићево вече била

је Гусларева или Павлова (Ранковића), или обојице..Понајпре Гусларева. Но чија да је, тек инипијатор тога вечера у истини је учинио тиме себи задужбину. | = На 'Вечеру је било пало око хиљаду динара, ако се добро сећам. И онда смо правили као неки распоред, на шта све тај новац да употреби. Требало је прво рашчистити са неким подужицама, и на њих оде око триста динара. А онда да купи једно одело. Да ли летње или јесење2 И летње и јесење! Не! Него летње и иберциер, јер је тамо јако променљиво — час врућина а час захладни. с

И све је ишло како-тако, све сам још увек веровао да с његовом болешћу није тако озбиљно, — да је посреди само велики умор, и да је потребно, како ми још првог дана он сам рече, а и лекар да му је световао: да се добро одмори. Чак видевши га лепо обучена са иберциером преко руке на једном избрешку у Врњцима (то при разговору о куповини новог одела) — сећам се лепо —- помислих онако по сељачки: — Оде Раде у господу!... Али кад рече: „Морам и сунцобран да узмем!2' и упре у мено озбиљан, упитан поглед. — „Да! Морам и сунцобран!' понови и

мљецну уснама, ја осетих да су те усне суве. По томе, и што као “