Наша књижевност
НА И А Мата еј
Т
Савремена македонска поезија 559
кедонске поезије, нагињући у својој послератној песничкој продукцији ка квантитету, испољио је сасвим површан и демагошко-пропагандистички однос према новој стварности, сводећи. песничко стваралаштво на ниво најобичније конјунктурне поезије, а сам он, управо због свог личног површног и конјунктурног односа и става према тој стварности, неизбежно је дошао у раскорак са њом, да би затим прешао и на позиције њеног непријатеља. Једино његове предратне песме, а нарочито оне које су блиске народној поезији, имају неку трајнију уметничку вредност. 5
Тако је нова песничка генерација: Блаже Конески, Славко Јаневски, Ацо Шопов, и млађи: Гого Ивановски, Србо Ивановски и Гане Тодоровски, на основу искуства предратног песничког наслеђа, забележила успехе, који учвршћују нову македонску поезију као највиши тренутак у њеном досадашњем развитку. Упоређујући данашњу македонску поезију са предратном, може се констатовати сигуран скок како у погледу садржине, тако и у погледу форме. Пре свега осећа се ослобађање од мотива и ритмике народне поезије. Свакако да је то ослобађање наставак напора предратних песника: да се пређе на нову форму и нов израз и њихових успешних остварења у том правцу. Али, за разлику од предратних, данашњи македонски песници имају то битно преимућство што стварају у новим свестрано повољним животним условима, који омогућују убрзани развитак македон-
ског књижевног језика, и што пред собом имају такву стварност .
која динамиком и разноврсношћу својих свакодневних манифестација претставља далеко богатији предмет за књижевно стварање и која императивно захтева од песника да иду у корак с њом. Управо је то био први основни предуслов за прелазак на богатију, актуелнију садржину, форму и ритмику. Да овај прелазак има брже и несумњиве успехе може се видети“и по оним песмама које у себи садрже дух народне поезије, али које носе јасне ознаке песникове акцентуације. Због тога не може се данас ни реч проговорити о некаквој канонизацији народне песме у развитку македонске поезије и да се ова непостојећа канонизација сматра као декаданса у том развитку. Као потврда тога могу послужити скоро све песме Блажа Конеског и Славка Јаневског, које су писане у духу и донекле по обрасцу народне песме. И уколико се у првим годинама слободног живота и могу срести појединачне појаве копирања народне поезије, у свим збиркама стихова издатим последњих година учвршћује се здрав однос према коришћењу те поезије. Уз то увек доминира лични став песника и њихова тежња за стварањем новог стиха, ка тражењу нових облика и разноврсности у ритмици. Мање или више успели су у томе сви нови македонски песници, док се све више оцртава песничка индивидуалност песника као што су Блаже Конески, Славко Јаневски и Ацо Шопов.
1