Наша књижевност

пре нити после — као овом приликом, када је она, без намере и театралности и у 'најотменијим облицима постизала своје савршенство.

Стефан ЦВАЈГ

(Превео Миљан Мојашевић)

БЕРНАРД ШО НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

На дан 2 новембра 1950 године умро је у Лондону Џорп Бернард Шо (1856—1950), . енглески романсијер, драмски писац, критичар и политичар. Он је 1925 добио Нобелову награду „као признање за дела у којима се, поред идеализма и хуманости, налази и ведра сатира и оригинална поетска лепота“. Рођен у Дублину 26 јула 1856, Шо је био до своје двадесете године у родном месту па је прешао 1876 у Лондон. 1884 постао је чланом фабијевског друштва — данашње Лабуристичке партије и провео свој век: „... У борби за соцИјализам како га је он схватио; у борби да својим драмама задобије место на позорницама; у помагању свега што води правилнијем организовању живота; у нападању свега што није битно и што не води жељеној мети човечанства...“ За деведесет четири године живота написао је читаву малу библиотеку романа, есеја, критика и брошура.

Деведесетих година прошлога века написао је Шо драму („Агт апа ће Меп“ — „Оружје и човек“), у којој описује доживљај једног Швајцарца који је као српски добровољац учествовао у српско-бугарском рату 1885. Од. многобројних позоришних комада које је Шо написао приказана су само шест на београдској сцени,ито: Занат госпођеуорн, комедија у четири чина (20 јануара 1921): Пигмалион, комедија у пет чинова (8 новембра 1922); Ле-

недоумици, трагедија

ка (16 јуна 1928); Баволов ученик, позоришни комад у три чина (31 јануара 1924); Света Јованка, историска игра у шест чинова са епилогом (18 марта 1926) и Цезар и Клеопатра, трагедија (24 маја 1938). Шоове комаде на београдској

сцени режирао је Михаило Исајло-,

· 1950; 16,5 Х 11,5; стр. 90--6.

- вић, (1870—1938). Приликом гостова-

ња познате енглеске позоришне трупе „Тће Епопзесћ Рјауег5=“ приказана је Кандида, драма у три чина (маја 1931). Шо је био два пута у Југославији. Први пут маја 1929 кад је обишао“ Цетиње, Боку и Дубровник (в. „Политику ,"од 21 и 23 маја 1929) и други пут крајем марта и почетком априла 1931 кад је обишао Њетиње, Котор, Дубровник и Сплит (в. „Политику“, од 29 марта и 1 априла 1931).

=

(Осим неколико краћих приповедака преведених по дневним литовима, одломка предговора о „Светој Јованки“ који је изашао у позоришном листу „Комедија“, књ. ТУ, 1926, бр. Об и об стре [5 22. и -_ [ои одломка _ аутобиографије Моја младост, штампаног у „Политици“, 11 новембра 1931, Шо је штампан на српском овим хронолошким редом:

(19349) — Каријера, роман. Превео др Драгољуб Обрадовић. Издање Народног дела. Библиотека Модерна књига, свеска 9, Београд, 1934; 166 ХАН О стр: У Зони = и

(1947) — Пигмалион, комедија у пет чинова. Превео с енглеског Боривоје Недић. Издање „Просвета“ —- издавачко предузеће Србије. Позоришна библиотека, бр. 11. Београд, 1947; 16,5Х11,5; стр. 121-68.

(1948) —— Ђаволовученик, позоришни комад у три чина. Превео с енглеског Станислав Винавер. Издање „Просвета“ — издавачко предузеће Србије. Позоришна библиотека, бр. 20. Београд, 1948; 165 Х 1,5; стр ОВ и М џ

(1949) — Лекар у недоумици, трагедија у пет чинова. Превео Боривоје Недић. Издање „Просвета“ — издавачко предузеће Србије. Позоришна библиотека, бр. 24. Београд, 1949; 16,5х11,5; стр. 135--1.

(1950) “— Занат гђе Ворн, | позоришни комад у четири чина. Превод с енглеског у редакцији Боривоја Недића. Издање „Просвета“ издавачко. предузеће Србије. Позо-. ришна библиотека, бр. 27. Београд,