Наша књижевност

Белешке

(1877) — Један Геја наранно два начелника Нестало савести. Превод с руског. (Радник. Мала библиотека 1). Нови Сад, 1877; 162: стр. 68. (Невиђено).

(1926) — Приче. С руског превела Зорка М. Велимировић. Издање Савеза руских књижевника и новинара. Славенски класици, св. 2. Београд, 1926: 12% 10: стр. 44.

(1985) — Господа Голов љеви,. роман. Превела с руског Косара Цветковић. С предговором Евгенија Спекторског. Издање Забавника Српске књижевне задруге, књ. ХХМЕ. Београд 6 20% 14. стр. 554.

(1947) — Три скаске. Превео Владимир Александров. Издање Просвета — издавачко предузеће Србије. Мала библиотека, књ. 4- Београд, 1947 А АЖА Ое етра о

(1948) — Скаске (Тридесет четири скаске). Превео Станислав Винавер. Насловна страна и илустрације Милорад Ћирић. Предговор написао Б. Бухштаб. Хумористична библиотека „Јежа“. Београд, 1948; 3224:

тр. 269. (1949) — Господа Головље-

ви, роман. С руског превела Исидо-

ра Секулић. Са сликом писца. Нацрт за корице Е. Степанчић. Библиотека Светских класика. Издање Издавачког предузећа „Култура“. треб, 1949: стр. 4277–1.

(1950) — Пошехонска старина, Превела с руског Наталија Лукић. Редактор Константин Степановић. Коментари Ј. Макарова. Изабрана дела. Књига |. Библиотека Светски класици, Издање Издавачког предузећа Србије — Просвета. Београд 1950: 20%14: стр. 608-=9.

О Шчедрину су писали: Анонимно, МЕ. Салтиков Шчедрин, Босанска Вила, књ. ТУ, 1889, стр. 224. =— Арсењев К>- Михаил Евграфовић Салтиков Шчедрин. Бранково Коло, књ. ХИ, 1906, 589598, 633—639, 665—667, 698—701, 181—192, 848—851, -942—952, 10111013, 1068—1070, ' 1209—1212, 12691273, 1306—1308, 1365—1368, 14231458, /1464—1467, 1491—1493, 15611563/— ГолубИ., М Е Салтиков

па

Београдл—>а-

РАТА ОД ИЕ рЕБИ це

107

Шчедрин, велики руски сатиричар. Руски Архив, књ. ХХХХХХЕ 1985, стр. 228—232. — Захаров Лав, М. Ј. Салтиков Шчедрин, Дуга бр. 131, 7 фебруара 1948: М. Е. Салтиков Шчедрин По шехонска старина“, , Књижевност, књ. ХГ 1950, стр. 298—9300. = Јелачић Еуген Михајло Салтиков (1826—1889). Нова Европа, књ. ХТМ, 1926, 130—183. — Јефремин А:Генијални сатиричар

_Салтиков Шчедрин (1826—

1889), с руског превела Десанка Мак= симовић. Наша књижевност, књ. | 1946, 511—526. — Јурковић Марјан, Шчедрин у огледалу својих писама. Република књ. П, 1946, 371—4876. — Ковачевић Божилар (Кљова д епезе тла рођења Салтиков Шчедрина. Наша књижевност књ. |, 1946, 301304- —— ЈБ. Михаил «кал ти ков Шчедрин. Нова Зета књ. 1, 1889, стр. 191. — Лењин, О С а-л= тикову Шчедрину, преве-“ ла с руског Десанка Максимовић. Наша књижевност књ. | 1946, 527534 — МамузићР,МЕ Салт иков Шчедрин Господа Головљови. Летопис Матице српске, књ. 364, 1949, 317—418. = Митропан Петар Педесетог одишњица СалтиковшШчедрина. Српски књижевни гласник књ. МИ, 1989, 109—114. — Пешић Миодрг М: Стогодишњица Салтикова Шчедрина. Воља, књ. |, 1926, стр. 73—74. Поповић Т. М, Шчедри н. Хришћански весник књ. 1Х, 1887, стр. 633. — Розов др Владимир: Миханло Салтиков Шчедрин — По-

водом педесетогодишњице смрти. Но-

ва Европа књ. ХХХ, 1939, стр. 271248 = МА У Рлу секои у зовлојеј о дјелима М. Е. Салтикова. Школски Вјесник, књ. МГ, 1899, стр. 849. — Текелијин Т.Ј, Шчедрин“ руски списатељ. Јавор, књ. ХМ! бр. 28, 1889. стр. 447. — Финци Ели Салтиков Шчедрин, поводом прославе 50-тогодишњице

( смрти. ПТТ, бр. 150 од 21 фебруара

1940. Ж. П, Ј.