Наша књижевност

106

лесковић. Издање књижаре Здравка Спасојевића. Уметничка библиотека св. 9. Београд 1921; 12210: стр. 31 (1924) — Голишан. Приче из Индије. Написао Р. Киплинг- Посрбио др Никола Цвијановић. Са предговором Ст. Винавера. Издање С. Б. Цвијановића. Са сликом пишчевом. Београд 1924: 32% 24. стр. МЕ 191--1.

(1925) — Изистинске при-

зе. Препричао са енглеског Станислав Винавер. Књига [. Издање „Време“. Београд, 1925: 20214: стр. 54: (1982) — Пришоветке из Индије. Превео с енглеског Милован Антуновић Коблишка. С предговором- о Рудјарду Киплингу од ХМ, Стансфилд-Поповић. Издање“ Српске књижевне задруге, коло ХХХУ, бр: 288. Беоврад. 1982: 20214: стр. ХРУ 4160.

(1985) — Нарство животи ња. Превели и уредили Миодраг 8. Матић и Миханло К. Станојевић. Издање Рад. Д. Ђуковића. Београд, 1939: 20%14. стр. 66. у

(1938) Књига о џунгли. Приче из животињског света, Књига прва. Превела Олга Димитријевић. Библиотека, Плава птица“, бр. 8. Београд: 1938. 20% 14. стр. 286. ~

(1938) — Књата о џунгли. Приче из животињског света. Књига друга. Превела Олга Димитријевић. Библиотека „Плава птица“, бр: 9. Београд 1988; 20% 14: стр. 2795. |

(1950) — Бела Фока — Квиквери. Илустровали Милован Арсић и Александар. Хецл. Издање Ново поколење. Дечја свеска. Београд, 1950: 832% 24: стр. 50. А

(1950) — Књига о џунгли. Превела Олга Димитријевић.. Издање Ново поколење. Занимљива библиотека. Београд, 1950; 20Х 14: стр. 263.

О Киплингу писали су код Срба:

Видаковић Александар, Енглеска књижевност у 1926 („Губитци и добитци од Р. Киплинга), Летопис Матице српске, књ. 314, 1927, стр.95; Радјард Киплљинг, Политика, бр: 9936 од 19 јануара 1986; Д.: Голишан, Покрет, 1, 1924, бр. 12, стр. 198—199; Јовановић Никола: Голишан Р. Киплинга, Илустровани

Књижевност

“

лист бр. ! јануар 1924: Марковић др Милан: Рудјард Киплинг, Венац,. књ. ХР 1925. 39—44. 119—124, 191—196, 287—292: Павловић Миле: Киплинг, Народна одбрана, књ. ХЕ 1936, стр. 93: Поповић др Владета Киплинг као светски приповедач, Страни преглед књ. МЕ 1955. 110—122: Радјард Киплинг (1865—1936), Српски књижевни гласник књ. ХЕУЦ 1936, стр. 213—216; Секулић др Исидора: | о0лишан, Српски књижевни гласник књ. Х, 1928, стр. 681—634; Смодлака Лука: Радјард Киплинг (18651936), Јавност ењ. 1, 1986, стр. 102107: Стојковић Боривоје С.: Приповетке из Индије Р. Кинплин= га, Живот и Рад, књ. ХМ, 1988, стр. 691-692: ћурчин Милан: Један аутентични превод, Нова Европа, књ. ХР 1924. етр. 63: „Голи шан“ Нова Европа, књ. ХИ 1925, стр“ 568—541. .

О НАЈ

ШЧЕДРИН НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре сто двадесет џи пет година родио се у селу Спас Угол, у Тверској губернији Михајло Јевграфович Салтиков, у књижевности назван Николај Шведрин (27 јануара 1826 — 10 мај 1889), велики руски сатиричар.

Шчедринове приче и скаске превођене су код Срба у другој половини прошлога века по дневним листовима и књижевним часописима. Први код Срба који је обратио пажњу на Шчедрина био је Милован Ђ. Глишић (1847—1908). Он је превео у „Младој Србадији“ приповетку Красноречиви господин начелник КЊ. 1 1871, стр. 455—457, 473—479, 495—487, 504—507. Од већих ствари преведен му је у „Дневном листу“ за годину 1597 и 1898 роман Господа Головјеви. у

Овде дајемо библиографију засеб-

но штампаних превода Салтикова ·

Шчедрина на српском језику по хро-

_нолошком реду излажења:

пре