Наша књижевност

12 – Књижевногт

нешто сентиментализма. Читава збирка има пријатан, старински тон чедности и чистоте, даровито и на нов, свеж начин казаних осећања, више духовито него непосредно приказаног сликања љубавничких узбуђења, тражења и разазнавања. Као, и у читавој Змајевој поезији, ну Булићима „освајају не толико појединости ни артистичке виртуозности, нити се дело може уживати стих по стих ни "реч по реч, колико оно плени својом целокупношћу аутентичне погтичне атмосфере доживљаја, која неодољиво зрачи из ове чисте и љупке књиге. - Е

ЉБулићи увеосци су међутим већ друкчија, горча, дубља књига: смрт је над њом, и много умирања, победилачких, немило„срдних. И она је субјективна, дата кроз свеж и сликовит лирски реалистички доживљај, баш као и прва. Па као што у првој нема дубоке и мрвилачке, узнемирујуће љубавне страсности, јер је читава љубавна историја песникова дата у чедном оквиру грађански питомог морала пристојности, без еротике (а што је наше столеће, мало грубље, назвало сексуалним), тако ни у овој другој нема правог песимизма нити побуне против смрти и против живота: све је у разборитом помирењу са неминовностима, не у резигнацији. Не само да књига у основи није песимистична, него су њене завршне интонације потпуно у сјају спиритуалног и интелектуалног помирења са животом и лепшим задацима у њему. Нема никакве сумње да су неке од најбољих лирских песама Змајевих у овој ј знаменитој збирци | његове интимне лирике.

Поред ове две књиге, Змај је писао још доста лорику. као и патриотске песме, баладе (по патетичној арањевско-гараијевској схеми историјско-патриотских театралних паноа), али у све разређенијим временским размацима. Међу тим песмама својим изванредним дометом и значајем уздижу се неколике, од којих не могу не споменути бар Светле гробове и Песму о цесми: докле год буде било српскога језика и Срба, оне ће чинити понос и част наше књижевности. Њих мало вреди објашњавати, као што поезију уопште мало вреди објашњавати: треба је читати, живети са њом. А наш народ, већ деценијама, живи са овим песмама, од ових песама. Нереторична а полетна, тиха и племенита њихова уздигнутост, њима исказана вера у потребу жртве и лепоту напора, поносита су и горда химна човеку и његовим најбоље инспирисаним тежњама. Неке од ових песама, у целини или у одломцима, код нас се одавна знају напамет; стога није претерано рећи да су оне саставни део нашег најинтимнијег душевног и духовног живота. Морал њихов је строг: то је морал жртве (ентелехијске, неумитне колевке прогресу), морал лишавања и самоодрицања; сатисфакција тога морала је вера у будућност с

Доцније, сав обузет својим учешћем у јавном животу — својом) сатиричном и дечјом поезијом и својим уредничким аргатовањем =, Змај је све ређе прилазио правим; интимним темама: тек с времена