Наша књижевност

--90' | Књижевност

лом, можда је он ипак у релативном праву: када једно лице овога филма тврди да од Марксове дијалектике није могао да разуме ништа, а да му је код Стаљина све одједном постало јасно, сасвим је У тачној пропорцији да један пропагандно-уметнички кич, засићен потцењивањем културних традиција Европе и величањем руског културног приоритета, изгледа као дело равно остварењима Микеланђела, Шекспира, Бетовена | и Толстоја. Ту грешке заиста нема: појава је сасвим типична!

| НЕМОЈТЕ МИСЛИТИ НА АНДРЕ ЖИДА»...

У књижевном делу Андре Жида, које је одувек изазивало живе и противречне разговоре и судове, његов драмски рад остајао. је, као чудом неким, готово потпуно непримећен. Међутим, Андре Жид је иу "драмској књижевности, показивао своје уметничке претензије. Едип, Саул, Краљ Кандил идруга његова драмска дела никад нису имала успеха на позорници. У последње време Жид форсира своју драмску књижевност: нова издања његових драма речито говоре о томе... У упорној тежњи да се афирмира и у позоришту, недавно је покушао да искористи популарност своје сотије Подруми Ватикана, и направио од ње једну позоришну фарсу, коју је Француска комедија ставила на свој репертоар. Критика, међутим, ни овога пута није пронашла у Жиду драмског уметника. о

Један критичар (Р. Коња), пошто је препричао драмску радњу, овако · оцењује дело: „Пошто је ово драмско дело тако сведено на анегдоту и на голи развитак интриге, оно се може посматрати као водвиљ, као полициски роман и као филм, али на један сасвим елементаран начин." Други један критичар (Габриел Марсел) овако закључује: „Очигледно, Андре Жид је хтео да нам прикаже једну сатиру на конзервативну и добромислећу средину, али та сатира је у потпуности лишена дубље заснованости, Све је ту на површини; било је момената када сам се сетио Теодора Бариера, који уистини није баш: неко велико име наше комичне књижевности; на тренутке помишљао сам на Лабиша, али слеђеног и који се грохотом смеје — што је неспојиво."

У реклами коју је сва штампа објавила писало је, као да се драмски неуспех славног прознот писца унапред слутио: „Немојте мислити на књигу, немојте мислити на Жида“

О „ДОБЕРДОБУ> ПРЕЖИХОВА ВОРАНЦА

У издању Накладног завода Словенија недавно је изишло ново издање Добердоба, ратног романа Шрежихова Воранца. Поводом изласка књиге словеначки критичар Бранко Рудолф објавио је један сажети и садржајни приказ овог дела у Људској правици. Ту он, између осталог, развија и ове мисли:

„То није роман појединца-човека него некако роман словеначког војника-патника, који по извесној унутрашњој нужности постаје бунтовник. Из војника, који невесело и непоуздано иде да се бори за стару Аустрију, која: му је туђа, израста полако“ кроз патњу и понижења човек