Наша књижевност

Позоришта у Србији | : : | | 1290

.

шење, да то може учинити без штете за успех овог дела и није се преварио... Дискусије неизбежне у таквим случајевима, потпириване и до крајности теране од књижевних и позоришних клакера...“ Араницки је опширном, аргументованом анализом доказивао ве-

лике слабости тога дела. У истом броју часописа „Отаџбина“ дао је.

његов уредник др Бладан 'Борђевић ограду од критике Араницког и између осталог рекао: „Данас је већ за свакога објективног при јатеља српске књижевности и српског позоришта изван сваке сумње да је Цветићев. „Немања“ једна од најбољих српских оригиналних

драма, а што се целокупног ефекта на позорници тиче, несумњиво |

најбоља. Цветић се у тој драми није документирао као песник „по

с

"Божјој милости“, али је опширним студијама и трудом успео, да са

својим првим делом, одмах, првим кораком, стане у редове првих српских књижевника. Ми му од срца честитамо и уверени смо да ће

"он у својим даљим радовима на драмско | књижевности одржати

се на тој висини“. Случај Цветићевог „Немање“, његовог пријема и уопште пропаганде као драмског писца врло је карактеристичан за културни живот Србије тога периода и тражи већу студију која би га анализирала са свих страна. (О овом случа ју писао је Милан Бог-

лановић у „Српском књижевном гласнику“ од 1921 године.) Кори-

сно би било испитати и мотиве тенденције које су биле врло јаке |

осамдесетих и деведесетих година прошлог века, да се слаби драмски писац Цветић прикаже као првокласан.

Дом Јове Илића, средиште културног, живота Србије осамдеезтих и деведесетих година прошлог века, био је у великој мери захваћен општим интересом српске књижевности за позориште. Б5тислав Илић пише трагедију „Радослав“ од које је сачуван само

'први део, јер је остало писац уништио у рукопису, затим! драмске по-

еме „ Аргонауте на Лемносу“, „Периклова смрт“, „Песник“. Милутин Илић пише комедију „Ново доба“, за коју је Милорад Шапчанин у својој беседи од 1888, када је говорио и о сметњама за приказ Нушићевог „Народног посланика“ и Костићевог „Пере Сегединца“, рекао: „ „Ново доба“ од М. Ј. Илића, примљен је већином гласова, као добар покушај. Пошто је у њему много елемената политичког, л овај је комад/ примљен условно; ако надзорна просветна власт нема ништа противу приказа“. Драгутин Илић је у књижевној породици Илића радио најплодније на драмској литератури. Ниједно његово драмско дело није се могло одржати на репертоару иако је драмска продукција Драгутина Илића наилазила на велику преду“ сретљивост позоришних управа. Па па

У средини у којој је владао овакав плодан, стваралачки инторес за позориште међу писцима, развијао се драмски и комедио“ графски таленат Бранислава Нушића. Нушић је био у блиским. илтимним везама са домом Јове Илића, друговао са Војиславом Или-

Ћем у време када је почео да ствара у драмској књижевности, да

пише комедију, друштвену сатиру „Народни посланик.“ „Између мене и Војислава“, писао је Нушић, „било је толико поверљивих, то-

ћ