Наша књижевност

Три растанка - а: 185

Ш Све је. облаке збрисао он, Багдадски Лопов. Зато је тако плаво, плаво. | И све је ружне склонио жене он. Погледај лепоту ову.

Подрхтавају бедра, узаврео мозак... Губим се од себе сам.

Ово је збиља историја, древна, древна. | Ево га, жив је Вавилон.

Женама испод коже пламса пламен. Из очију плава јара.

О, докле да лутам од тајној до тајне: Збогом, Батдаде!

Ристо РАТКОВИЋ