Наша књижевност

МОЈ САН 1

Чудесне ли внаге у мојега сна!

Крхк и мек и блед, а чврсте мреже кида, у висине иде, изнад људског вида,

'и у провалије до самога дна.

Водич мој по мору, кроз кланац и гај, проведе ме ноћу кроз дрворед дана. Зар за њега има насипа и брана.

· Са мном за трен ока пређе сваки крај.

- Он је истраживач, шутник: његов ход брз је, са брзином муњевитих стрела. Ја кроз њега видим своја јутра бела, док с њим идем амо, тамо, куда год.

Он је увек спреман к'о зверка за скок у области нове, непознате, тајне.

Сан за мене ниже бисер у колајне

и за мене скупља животворни сок.

Он је сликар, вајар, песник: његов знак продире у срце дубоко, најдубље. Гле, тај силни пламен се разгореле зубље, и он одраз сна је, кроз побеђен мрак.

! о

2

И колико близак срцу знак је тај! Сан је оно што ће бити једног дана, можда већ и сутра, када зора рана по обзорју шросте руј и алем-сјај.

Је л' то његов шапатг Је л' то његов глас Ил' то шушну лист из моје бележнице7 | Или је у ноћи крило мале птице 5

у лету над пољем додирнуло класт