Наша књижевност

Музички преглед = : | ___ 109

осим самог људског организма, располаже веома богатим могућностима обележавања одређеног карактера песама, располаже“ разноликим начинима мелодиског и речитативног исказивања текста, који је (осим у вокализама) нераздвојни елемент песме као уметничке материје. Оно за шта народ, слушајући певача, каже да овај „плаче“, „једа,, „смеје се“, „руга се“ итд. није само мелодиска линија песме, са свима њеним атрибутима (ритмиком, темпом, интензитетом, гласовним тембром) него и један певачки специфични начин реализовања гла-

_ соудара, акцентовања, начина“стављања у функцију свих органа који при певању

дејствују. За правилну употребу тих разноврсних начина није, међутим, довољна техничка увежбаност (ма да је, разуме се, и она неопходна), већ је

потребан свестрани рад на подизању опште музичке културе певача, и можда

исто толико рад на подизању степена опште образованости певача. Једна ма тако минимална али реална доза глумачке експресивности у вокалној акцији, не мимичка радња, већ специфично певачка, испуњена дубоким разумевањем идејног смисла певане песме и физички реализована минималним покретима и променама даха, померањем извора звучног млаза од грла до: усана, начинила би благо Ггласовног материјала овог изврсног хора још знатно моћнијим у 3адатку испуњавања племените мисије коју он са заслуженом чашћу носи.

Труд у овом правцу могућан је а награда би му била оно што и јесте

_ сврха делатности хора: бити што ближи и разумљивији народу.

Павле СТЕФАНОВИЋ