Наша књижевност

198 | 7 | Књижевност

модерном полифонијом, имитационим „кретањем мотивских фигура. Првом ставу, Прелуднуму, у троделној форми, следује конзеквентна трогласност лаганог става. Грећи став, Скерцо, фуриозног темпа тече под сординама и сведочи о тананом осећању композитора за тембризационе комбинације три гудачка ·_ инструмента. Четврти завршни став, назван Епилог, доиста је медитативна реминисценца ако не на само градиво лаганог другог-става, оно на његов основни тонус. ТЕ Е

|- ~ 6

КОНЦЕРТ ХОРА ПДЈА

Мушки и мешовити хор Централног дома Југословенске грмије претстављају данас свакако најмоћнији певачки колектив у држави, по здрављу, снази и природној лепоти гласова. То особито важи за мушки део овог импозантног ансамбла, који се до састава у којем се данас налази формирао и развијао у етапама. На концерту одржаном 22 јануара у дворани Коларчевог народног универзитета, у пуној мери су се потврдиле све позитивне одлике које је овај хор већ и раније испољио. Поред поменутог основног услова, природног квалитета самог гласовног материјала, ту је и озбиљан ниво техничких постигнућа, задовољавајућа дикција, динамика еластичност гласова У моделовању вокалних фраза. 5

Уметнички руководилац хора, млади диригент Слободан Крстић, наставља, очевидно, са успехом корисни“и високо позитивни посао стручног изграђивања ансамбла, како је ово отпочето од самог часа оснивања хора, 1946 год, под руководством Крстићевог претходника, Ивана Рупника. Међутим, за уметнички верно и потпуно реализовање садржајних снага. програма, као што је овај, састављен из класичних дела српске вокалне музике, из Руковети Ст. Мокрањца,

- Сметанине полетне, патриотске химне сељаштву, трагичне и интонационо компликоване Данонове „Личке баладе“, хармонски суптилне треће _„Комитске песме“ Тајчевића, потребно је да буде отстрањен један у основи погрешни стилистичке момент који се упадљиво истицав током читавог програма овог концерта. Диригент Крстић управља хором са крајњом лакоћом геста и он баш зато минималним покретом руку добија силовиту, снажну звучну масу из грла свог колектива. Са истом таквом лакоћом и минималном мануелном активношћу диригент постиже сочно, топло и потенцијално интензивно пнанисимо хорског тона. Баш зато, остаје нереапизована читава пространа зона динамичког кретања гласова средње јачине. Оно што на тај начин пропада, или боље остаје изражајно немскоришћено, није неки трећи динамички ступањ, већ низ таквих ступњева. Пред младим диригентом стоји, дакле, задатак да размак између оба динамичка пола вокалног дејства свог хора попуни бројним прелазним ступњевима интензитета, који ће му омогућити много већу диференцираност и саме експресивности хора. !

Осим тога, и артикулациона средства хорског изражавања морала би бити разноврснија, да би се поменута а и друга технички и садржајно сложенија дела наше хорске литературе онако остваривала како то овај хор по свим другим својим условима апсолутно може и уме. Најсавршенији од свих инструмената, људски глас, већ по томе што не пола ОУЈа никаквих справа и оруђа