Наша књижевност

Музички преглед | 197

потпуна (без оног „скоро“), потребан је још један степен пластичнијег моделирања звука виоле а унеколико и виолончела — при којем захтеву не губимо из вида тамнији тембр, зону звучног регистра и друге структуралне, „органске“ особености самих ових инструмената, који се не могу мерити ни са светлом кантиленом виолине ни са оркестралним, акордичким потенцијалом клавира.

Комбинација. темперираног инструмента и нетемперираних варијетета гудачке групе није идеални спој. Многи композитори су тога били свесни ла „вато за овакав ансамбл и нису настала најзначајнија дела ни оних мајстора _који су му се ипак обраћали. У великој камермузичкој продуктивности Моцарта само су два дела ове врсте, и лондонски квартет је извео оно у Г-молу (К. 479). Бетовен је написао само три квартета ове врсте и то као петнаестогодишњи дечак, а квартет из 1796 год. који је овог вечера свиран, само је прерада квинтета Ес-дур ор. 16, за клавир, обоу, кларинет, рог и фагот. И Брамс је дао само. три клавирска квартета (свиран је други, А-дур, ор. 26). Најзад, и у знатном броју камерних дела француског мајстора Габриел Форе-а само су два клавирска квартета (свиран је први, С-мол, ор. 15). ;

(Оба енглеска композитора у програмима Мастере-квартета потпуно су нова имена у нашим концертним програмима. Уилиам Вордсворт је рођен 1908 год. "и директни је потомак брата чувеног енглеског песника, мајстора баладе, из прве половине Х1Х века. Већ у најранијем детињству показала се његова обдареност за музику, али се Вордсворт озбиљније почео бавити музичким студијама тек у 20-им годинама. Учио је код Франсиса Товиа, професора музике на • универзитету у Единбургу, писца шест веома оригиналних књига „Огледа музичке анализе“. Године 1939—45 Вордсворт је радио на фарми. Компоновао је виз камерних дела, једну симфонију, неколико кантата, свите за клавир. Његова кантата за баритон-соло, хор и оркестар „Мртвац без куће“ рађена је на текст познатог савременог књижевника Давида Херберта Лауренса, а „Химна посвећења“ за хор и оркестар на текст другог познатог енглеског романсиера и есејисте Г. К. Честертона. Трио за клавир, виолину и виолончело, свиран на, - првом вечеру лондонског квартета, компонован је 1949 год. и први пут изве-. ден у Лондону, недељу дана пре извођења у Београду. Рађено на начелу уравнотежавања хармонија слободног, модерног стила са линеарним вођењем гла-. сова независно од њихових узајамних тоналних односа, ово дело се истиче туробном атмосфером средњег лаганог става. Емоционални карактер прогресивно низаних мелодиских мотива одаје типично усамљеничко расположењеевропског интелектуалца а плесна ритмика завршног става, више пркосна ићудљива но весела, само употлуњује слику унутарњег живота истог лика, датог у другачијим људским релацијама. -

Бенџамин Френкл, чији је гудачки трио (виолина, КЕ изве-. ден другог вечера, рођен је 1906 год. у Лондону у сиромашној јеврејској породици. У дечачким годинама био је часовничарски шегрт а затим продавац У великим робним магацинима. Музику је студирао неко време у Немачкој, издр-. жавајући се приватним часовима и свирајући ноћу по кафанама као џез-бендист.. Доцније, у Енглеској, ради као диригент у позориштима, оркестрира туђа дела: и врло много компонује музику за филм. Написао је већи број камерних дела, међу којима се истичу „Соната Ебреика“ за рог и харфу и „Пасакаља“ за два: клавира. Гудачки трио који смо чули на овом концерту одликује се смелом;