Наша књижевност

ТРИ ПЈЕСМЕ О ЊЕГОШУ _ Бдијење Сам тај прозор свијетли. Пусто је Цетиње.

Сви су пути стали. Брњаш: не пропиње. |

Гризе поноћ свијећу. Задњи лист је књиге, приђе окну Раде — бије бреме бриге.

Зарони у таму бездану, иплута ДУ и уа сома рату тука

Дуга жудња врелом у подгрлац бије живот да пробије све своје каштије.

= пене, жриша. дај ми, дај брод да пребродим спрудове и буре по тој црној води!

Ловђене, дај муње мом роду у руке о · _ мир свима да буде! И стада! И луке!

· Мир племену овом што рати и пати, потоку штто не хтје мору се предати!

Ах докле, и докле крвијо и пљачко, докле ћеш копњет ми, гнијездо јуначко!“..

Ништа. Мук. Кроз таму нијем крик заплута, и плута, и лута, срца распукнута.

Сам крај окна Раде. Звијезде снено плуже. Нигдје руке братске брату да се пруже.

За окнима поноћ. Мир. Тишина. Нико. Што си плећа тужно повисо, Владиког

Мрчава у души. Сам на вјетру бор је, Спава Црна Гора — крваво мраморје.

2 Књижевност