Наша књижевност

222 | - Књижевност

Већ је Плеханов године 1900, ПРИЈИКОМ седамдесетпетогодишњипе побуне декабриста, упозорио на околност да су Руси у наполеоновским ратовима први пут масовније дошли у контакт са поли-

тички, привредно и културно развијеним земљама Западне Европе, нарочито с Француском. Над поређењима која су се тада наметала, морао се замислити сваки истински руски родољуб и згрозити се над одвратним кметством, насиљем и мраком, који су тада владали у Русији. __ Из овог дотицаја с тадашњом Западном Европом код најнапреднијих елемената руског друштва све снажније се развијала идеја · негације, идеја одбацивања срамне руске стварности, идеја укључења Русије у западноевропску културу и цивилизацију са свим далекосежним политичким и друштвеним последицама таквог укључења. Та, за оно време потпуно демократска и антифеудална идеја, постала је дентрална идеја оног правца у руском животу који је међу првима заступао Пушкинов пријатељ Чаадајев и који је постао познат под именом западњаштва. Њему су припадале · такође Бјелински и остали већ поменути претставници напредне „мисли у Русији. У белешкама о руској литератури 1844, Бјелински | нерагдвојно повезује западну МАНЕ са питањем руског на-. "ционалног поноса“) Т "Борба западњака са славенофил има обележава више деценија руског живота у Х1Х веку. Најреакционарнији претставници славенофилског правца Хомјаков, Дмитријев и др. тврдили су да Руси немају шта да траже у Западној Европи, јер је пут њихове домовине како у прошлости тако и у садашњости и будућности потпуно особен, самоникао. Насупрот демократским принципима западњака, реакционарни славенофили наглашавали су три наводно неприкосновена принципа, на којима почива Русија: апсолутизам, православље, народност. Под народношћу су подразумевали све што је у руском животу било најзаосталије и с чим је био нераздвојно повезан цареко-феудални систем. По мишљењу славенофила нису Руси они који би требало да уче код напреднијих народа Западне Европе, его је, напротив, заостала, кметска Русија са својим вечитим прини позвана да тим народима покаже пут у будућност. Какво је било стање западноевропске друштвене мисли триде"сетих и четрдесетих година ХТХ века, приликом појаве руских западњака Немачка класична филозофија, која је- неколико деценија скоро покључиво господарила европским духовима, доживљавала је са младохегелијанском школом и са Фојербаховим материјализмом свој свршетак. С тим је доживљавала свој свршетак и сва класична буржоаска филовофија уопште. Оно што је буржоазија касније у филозофији још дала, било је бледо епигонство, вулгаризације, падање у све дубљи прапноналазам. Непрекидно заоштравање дру-

7) Бјелински, Сабрана дела у три свеске, Москва 1948, св. стр. 688.

„.