Наша књижевност

В. Г. Бјелински ) : · 228

:

штвених супротности у капиталистичким земсвама, појава радничког покрета у Енглеској, Француској и другде, први већи класни сукоба ' између буржоазије и пролетаријата, све је то претстављало Нову проблематику. Те проблематике латила су се и правилно је решила два бивша младохегелијанца и фојербаховца, Маркс и Енгелс, На_ предна друштвена мисао кренула је новим путем, суштински различним од свих дотадашњих путева: постала је ствар најширих народних маса које се боре за своје ослобођење, за укидање експлоатације и угњетавања. - 4 НЕ Нова европска друштвена проблематика није остала без утицаја на формирање руске предмарксистичке друштвене мисли Х1Х века. Ако констатујемо непобитну чињеницу. да је од свих предмарксистичких напредних система мишљења руска друштвена мисао посведочавала нарочиту револуционарност, повезаност са тежњамја широких народних маса и тенденцију ка материјалистичком тумачењу друштвених појава, онда то свакако не треба приписивати неким особеностима руског духа; ту се укратко ради о чињеници да се та мисао рађала и развијала у времену кад се у напреднијим земљама. "Запада већ остваривало спајање филозофије са масовним револупионарним покретом радничке класе. Бјелински се последњих година пред своју смрт упознао са првим Марксовим и Енгелсовим делима, која значе прелаз великих оснивача научног социјализма на нове филозофске позиције, на позиције дијалектичког материјајгзма, то јест, упознао се са Марксовим списом о јеврејском питању и с његовом критиком Хегелове правне филозофије, те с Енгелсовом „Скицом критике политичке економије“. Херцен је кроз дуге _ године емиграције долазио у непосредан контакт са Марксом и Ен· гелсом. У поговору другом издању прве књиге „Капитала“ Марке је назвао Чернишевског великим руским научником и критичарем, док је међутим улогу Доброљубова у руском животу поређивао са уло· гом коју је међу Немцима играо Лесинт, а међу Французима Дидроз) Развитак Русије управљао се по општим друштвеним законитостима, а не по славенофилским заблудама о самониклости руског пута. Русија се укључила у ток савременог развоја и дала одлучујући допринос расплету супротности капиталистичког друштва, што су Маркс и Енгелс тек наслућивали, док је међутим то за Лењина већ закључак, извучен из проучавања друштвених односа у империјализму и потврђен свакидашњом праксом револупионарног пролетерског покрета крајем деветнаестог и почетком) двадесетог века. Резултате рада, које су извршили руски просветитељи од Бјелинског до Писарева, окарактеђисао је Лењин 1922 године, у свом спису о значају борбенот материјализма, као солидне материјалистичке традиције руске друштвене мисли, на које су могли да се ослоне пидвири марксизма у Русији. НЕ

% Види Марксово писмо Н, Ф, Даниелсону од 9. новембра 1871.