Наша књижевност

280 - - Књижевност

ким, народ изражава свој култ према изванредним, херојским лично-

стима. У том периоду стихиског народног незадовољства због роп-

ских услова, у периоду када није још увек била схваћена потреба за

| __ свенародном револуционарном акцијом, народ види у индивидуалним о хајдучким акцијама хајдучких дружина једино спасење од само-

7 вољних чинова султанових властодржаца и албанских и турских.

| - харамбаша који су се налазили под њиховим покровитељством. На| родни певач изражава свој стихиски протестни став, који заузима | и његов народ, силном мржњом према угњетачима и великом љубављу према херојском самоодрицању хајдука. Ове песме одишу "слободним хајдучким животом усред природе. Оне су апотеоза хај= дучких јуначких подвига. Поробљени народ гледа на хајдуке као на | најузвишенији догађај све до појаве организоване револуционарне борбе и онај који посвећује свој живот хајдучкој ствари заслужује свенародно признање. Стога се и данас, као ехо једне давно прошле епохе, у разним местима Македоније певају песме о познатим хајдупима као што су: Иљо војвода, Страхил — страшни хајдук, Сирма војвода и читав низ хајдучких поборника који следи легендарли јуначки пут Краљевића Марка и Кузмана Капидана.

(С истом оном љубављу с којом народ пева о хајдуцима, он пева

и о њиховој највернијој = најсипурнијој заштитници-шуми. Сваког

у пролећа хајдуци напуштају своје родне домове и одлазе на свој слободни поход кроз олисталу планинску шуму, и свако пролепе у народним песмама из тога доба јесте хајдучко. Хајдуци и шума су најсветлији симболи народног спасења од ропског живота и стога је, као што су хајдуци опевани као красни. јунаци, опевана и шума, и то увек одуховљена, увек у динамичности, спремна да прими своју хајдучку непокорну децу. · Са много бола народ опева јуначку смрт многих ха јдука, који

су пали у смелој борби против народних угњетача. Али увек у овом болу блиста подвиг палог јунака који позива нове јунаке на нова "јунаштва. Тако народни оптимизам добија непосредан израз. Најсјајнија песничка синтеза овог оптимизма дата је најкраћим изражајним путем, али са најјачом акцијом: „Јунак падна — бајракот не падна. | · Са појавом комита, која претставља прелазну етапу од хајдуштва на организовану оружану борбу народа, народне песме из друге половине, а нарочито кра јем Х1Х века све шире обухватају стихиски народни протест који се одражава у повећаном броју комитских чета и у њиховим организованим акцијама не само протав туђих угњетача, него и против њихових домаћих помагача. Испеване у време када страдање македонског сељаштва од беговско-феудал| них угњетача и свакодневних разбојничких напада достиже крајње

границе, комитске песме се јављају као показатељ појачане одлуч-

“~

Нана ЗИНИ