Наша књижевност

Књижевни преглед | 291

љубави према домовини. Управо у томе је и актуелност „Пролећног дана“, писац је дао времену слику времена. : Читајући новелу „Пролећни дан“, непрестано нам се јавља питање да ли __ћЋе жалосни симбол два светска рата — кадетов и Италијанов гроб, који лежи негде на обронцима над долином Идрије — морати опет да отвори своја недра, да прими некога ко је био посвећен животу, а лао је у смрт зато јер не сме кивети. Већ је много књижеввих дела код нас после рата величало, или бар хтело да велича мир, а ово је, може се рећи, прво које је прешло границе умет_ нички слабе противратне агитације и које је израсло из стваралачког, уметничког надахнућа. Из мисаоне, идејне и уметничке дубине израсла је блага визија уметника, која оптужује подмуклог агресора од јуче, данас и сутра. Прегршт гроблема изручује нсвела читаоцу: да ли ће мала Силвија успети да живи и да доживи живост, а да јој га нико силом не угаси» Да ли ће Нац са сељацима успети да поправи цесту за дуги, дуги низ година, а да је нови рат поново не сруши» Да ли ће Ђино сам досањати своју смрт, или ће му судбина доделити Сезброј нових, незнаних другова» Да ли ће тета успети да докаже своје право | спору о мудрости и правди са стрицем» Да ли ће пролећни дан остати заиста амо привиђење вечног мира»

Припросте људске и КРОТНе ствари су узвишени идеали, мимо тих нема других. Новела „Пролећни дан“ третира их и начиње с темељитом уметничком и критичком дубином и оштрином, а једноставна је, па ипак често заборављена и изопачена истина да нема“ догађаја ни проблема на овом свету који добра и талентована литература не би могла обрадити и уметнички приказати, обликовати, Разуме се, проблем и тешкоћа налазе се у-томе: како, на који начин и са каквом снагом, јасноћом и сазнањем истинског талента-уметника. Проблем рата и мира Цирил Космач успео је у новели да обради, још више, да на уметнички начин, оствари, зато је остао до краја убедљив и јасан.

Не ради се о том да стрпамо писца, односно новелу у овај или онај стваралачки метод, стилско разврставање, односно било какав _ изам, само зато да би удовољили склоности површне, никому потребне и бескорисне „систематизације“, што је данас толико у моди. И управо због тога вреди посебно и поново нагласити да „Пролећни дан“ на позитиван, стваралачки начин лепо каже како треба писати и како потпуно политичка тема рата џи мира и заједно с њом револуције може да одјекне у литератури и уметности уопште, а да не наступа У гладијаторској парадној униформи, него се разоткрива својом дубоком и топлом хуманистичком вредношћу у адекватним уметничким облицима и стилу. На крају је истина и то да је писац жив човек, а његова уметност индивидуална креација, повезана хиљадама нити за све оно што се ствара данас и што је било створено пре њега, и као таква она претставља корак напред, а често и корак натраг у својој естетској и етичкој вредности.

Композиција и структура новеле „Пролећни дан“ очитују се као посебна одлика писања Цирила Космача, што је некад била управо његова слаба страна. Из анализе новеле може се јасно разабрати колико и како. је писац упознао, разумео и доживео фабулу, пре но што је могао да је тако слободно и једноставно обликује. Наравно, тако нешто може се срести само код писаца који с“ успешно прекорачили границе литерарне просечности. У животу самом нећемо лако наћи пример једноставног и до досаде праволинијског развоја неке „лич-