Наша књижевност

446 НЕ -

Књижевност

НАУЧНИ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ

За више од сто година евоје делатности. Матица српска: -је покла-

њала знатну пажњу не само КЊи“_

жевности него и науци. На страница~ ма њеног „Летописа“ налазили су места најразличитији научни радови војвођанских и србијанских писаца. Честим и примамљивим конкурсима она је потстицала нарочито научни рад у вези са проучавањем војвођанске прошлости. Али Матица се тек после ослобођења уздигла на степен научне установе и постала организатор систематског научног "истраживачког рада у Војводини. Према статуту донесеном на редовној годишњој скушштини 17 октобра 1948 године, она је постала научнокултурно друштво, коме је неговање и популарисање науке један од најважнијих задатака. Почетком 1949 године отпочела је своју делатност њена Научна секција, која је ускоро прерасла у Научно одељење. Ово одељење, које је обухватило Историску, Археолошко-етнолошку, Природословну, Књижевну и Ликовну секцију, одмах је приступило окупљању сарадника, прибирању и обрађивању грађе и издавању појединих дела;

Поред серије посебних издања Научно' одељење је покренуло и свој зборник, који ће излазити повремено, у две серије, од којих ће једна бити за друштвене а друга за при: родне науке. Овај зборник треба да буде, по речима његова уредника Милоша _ Јовановића, регистратор свих напора који на било који начин доприносе развитку научне мисли у Војводини и фактор даље разраде војвођанске научне и технолошке проблематике у оквиру друштвеноекономских и културно-политичких стремљења нове Југославије. Као резултат настојања Матице српске да љу границама својих снага и могућности а у сарадњи и наслону на ви-

„егте- пе научне установе, а у првом реду

на Српску академију наука, допринесе научном животу у Народној Републици Србији“, дошла је прва све-

ска Зборника, посвећена друштве-.

ним наукама. Ова свеска одликује се разноликошћу како по врсти про-

блема који се у појединим чланцима и прилозима третирају, тако и у погледу дужине и научности самих прилога. |

Војводина је захвално тле за научна истраживања сваке врсте, јер претставља етничку и културну област која се формирала под утицајем специфичне природе земљишта и најразлитијих политичких џи културних утицаја. Пошто је била настањена још у преисториско доба, она је нарочито погодна за проучавање дав-

но ишчезлих култура. Тим културама.

посвећени су прилози: „Заштитна археолошка истраживања на Матејском Броду код Волошинова“ од Растка Рашајског и Шандора Нађа, „Перлез и Римски Шанчеви, налазиште Баденског типа“ од Марије Славнић, „Налаз. из Добрице у Банату“ од Мирјане Ћоровић-ЈЉубинковић, „Златан налаз код Колута“ од Павла Веленрајтера, „Венера из Старчева“ од Милутина Гарашанина и „Слатинска хумка између Бале и Српског Крстура у Северном Банату“ од Луке Над-

лачког. У прилогу „Археолошка ис-

копавања у Србији од ослобођења до краја 1949 године“ Миодраг Грбић је показао да цела територија Народне Републике Србије пружа велике могућности за археолошка истраживања. Зборник има приличан број етнолошких прилога. У чланку „Ветрењаче у Банату“ Мирко Барјактаревић је дао опис и начин рада банатских ветрењача, које су се појавиле по-

четком овога века, а које постепено _

већ излазе из употребе. У прилогу „Лагумица у Сремским Карловцима“ иток. Бранислав Којић описао је једну од преосталих земуница у каквима са некада становало у Војводини. У студији „Мађијско разбијање судова“ др Миленко Филиповић је, на основу материјала из јужнословенских 3емаља, који је знатним делом сам прикупио, покушао да обичај разбијања

"судова при разним приликама у на-

родном животу — на свадби, погребу итд. — доведе у везу са сличним обичајем код старих Египћана и да га објасни намером сујеверног човека да мађијом уништи неприја-