Наша књижевност

Белешке

теља. У кратком чланку „Буњевци и њихово име“ др Јосип Смодлака, насупрот - досадашњем мишљењу да Буњевци своје име носе према реци Буни у Херцеговини, доводи ово име у везу са речју „буна и „буњивци“ (бунтовници), која се још увек чује у чакавском дијалекту. и Пада у очи да фолклору, који је У Војводини врло богат, није поклоњена довољна пажња у Зборнику. На ову тему делимично се односе само полуанонимна белешка „Прикупљање

грађе за проучавање српске народне

ношње у Војводини“ и два ситнија прилога др Миленка Филиповића: „Земљани лонац као музички инструменат“ и „Лутке по кућама и прозорима“. Релативно више пажње указано је

војвођанском сликарству, мада не онолико. колико оно заслужује. На основу грађе из Државне архиве у Бесграду, Павле Васић, у чланку „Војвођански сликари у Србији (18171850)“, пише о доласку у Србију неколицине познатих војвођанских сликара и о њихову тешком сналажењу и значајном уметничком раду у онда

још сировој србијанској грађанској.

средини. Проблему сликарства на војвођанском тлу посвећене су белешке: „Непознати радови Павела Петровића“, „Непозната икона Арсе Теодоровића“ и „Рестаурација портрета у Панчеву“ од Павла Јефтића и „Рад сликара Николе Нешковића у Темишвару“ од др Дим. Кириловића. Прилично простора посветио је Зборник економско-социјалним проблемима Војводине, који су у нашој ранијој науци били занемаривани. У студији „Ограђивање поседа у Вој водини“ Арпад Лебл пише о експропријацији сељачке земље у Војводиди у оквиру првобитне акумулације и развитка капитализма, доводећи ово насилно захватање сељачке земље у везу са наставком „аграрног социјализма“ и избијањем великих жетелачких штрајкова. У чланку „Др Кр-

ста Искруљев“ Арпад Лебл је осве-

тлио неколико момената из живота и рада овог Србина социјалисте, који је играо видну улогу У социјалистичком покрету Војводине. Бранислав

Вранешевић је у чланку о вршачком.

социјалистичком листу „Српство“, чија су годишта 18883 и 1884 недавно

пронађена, нашао у овоме листу веран одраз класних и националних борби српскога народа у Војводини у доба када је, упоредо са раслојавањем српског војвођанског друштва, вршена и појачана туђинска навала на економску и политичку самосталност Срба. 5 -

Борба напредних војвођанских снага против политичке и социјалне реакције у времену између два рата осветљена је прилогом Живана Милисавца „Распуштање омладинског културно-привредног покрета“, где су објављена документа о угушењу покрета напредне војвођанске омладине уочи рата и о обустављању њених

"органа „Наш живот“ и „Наша књи-=

жица“. „Један летак војвођанске студентске омладине после крвавог напада београдске полиције у- мају 1938“ пружа податке о зверским му“ чењима војвођанских омладинаца у злогласној београдској Главњачи. Од интереса су и „Документи о ствара њу и раду народноослободилачких одбора у Војводини“, које је протумачио и објавио Живан Куманов.

Научно одељење Матице српске поклонило је нарочиту пажњу историји Војводине. Уредник Зборника је у предговору с правом нагласио да су данас услови за историска истраживања повољнији него што су били некада. Али, судећи по неким прилозима у овом зборнику, не би се могло рећи да су се ти услови већ позитивно одразили на целокупном научном историском раду у Матици. Зато што се код нас раније на осветљавању прошлости ове наше покрајине радило мање но у мађарској, изразито антисрпској историографској науци и што су у току буна и ратова уништени многи наши аутентични извори, док су преостали великим делом још неприкупљени и несређени, неки данашњи војвођански историчари ослањају се претежно на мађарску историографску литературу. Тако др Борислав Јанкулов у чланку „Ослобођење Војводине од Турака и стање њено после ослобођења“, који претставља одломак из дела о колонизацији Војводине у ХУШ и ХЈХ веку, према мађарској литератури, која жели да докаже да су Мађари одвајкада били насељени у овој покрајини, а да су Срби тек доцније дошли,