Наша књижевност
В. Г, Бјелински 343
заосталости и на укључивању руског народа у општи ток друштвеног напретка. Тај револуционарни закључак произилази из целокулног литерарно-критичког дела Бјелинског, који као претставник тадашње руске напредне интелигенције истовремено изражава најдубље тежње широких сељачких маса Русије. Није прошло много времена после смрти великог руског критичара, кад су те масе почеле све гласније да постављају захтев за уклањањем феудално-апсолутистичког система, да траже земљу и слободу.
_ Револуционарни смисао читавог дела Бјелинског докучила је сасвим добро тадашња руска реакција, Ове последње године живота Бјелински је био под полициском присмотром. Хершен прича о томе како се Бјелински на Њевском проспекту у Петрограду срео са Скобељевим, командантом злогласне Петропавловске тврђаве. Том приликом Скобељев је упитао Бјелинског: „А кад ћете к нама Врло топлу собу имам, нарочито за вас спремљену,.“
Ни на самртној постељи Бјелински није имао мира од царских
жандара и шпијуна. Рана смрт га поштедела и Петропавловске тврђаве и читавог оног мученичког пута који је, на пример, прешао његов највећи ученик и настављач његовог дела Н. Г. Чернишевски. Још дуго после смрти, Бјелински је у службеним руским круговима сматран политичким злочинцем и опасно је било спомињати његово име, Позната је изрека назадњачког песника и критичара, кнеза Вјаземског, који је за Бјелинског једном рекао да је био „литерарни бунтовник који се бунио у часописима, јер се код нас није могао бу· нити по трговима.“ -
Према свему оном што смо рекли о његовом делу и погледима, не треба још посебно говорити о огромном значају Бјелинског за даљњи развој напредне друштвене мисли у Русији уопште, а за развој класичне руске реалистичке уметности посебно.
Оно што нам великор руског и светског књижевног критичара у овим данима чини нарочито блиским, јесте његова непоколебљива приншитијелност и безгранична љубав према истини, коју је непрекидно тражио и бранио од сваког унакажавања и фалсификовања. Сем тога Бјелински нам је данас посебно близак због свог дубоког схватања љубави према домовини, ради свог истински демократског патриотизма, који не презире и не потцењује туђе само зато што је туђе, и не уздиже своје само зато што је авоје, него признаје сваком народу право да буде поносан на оно, што је у историји и у садашњости његове родне земље заиста велико, заиста значајно за целокупно човечанство, за опшштечовечански напредак. Е
_ Борис ЗИХЕРЛ
| |