Наша књижевност

'830 - К | У | Књижевност

ности нешто битно и да је „стварност сама, у свом равликовању од могућности, једино нешто спољње конкретно, небитно непосредно. 3') Дијалектичко јединство могућности и стварности налази се у нужности, у оствареној могућности. У томе је управо револуционарно језгро чувене Хегелове поставке.

Ово отступање ка Хегелу било је потребно због бољег разу-_

мевања неких филозофских и естетских погледа које је Бјелински развијао у каснијим годинама.

У свом писму пријатељу Ае од 11 децембра 1840, Бјелински је открио свој потпуни прелом с „разумном стварношћу“ о друштва.

„Пробудио сам се и сада ме страх. хвата од самог __ на то спавање“, каже у писму, које звучи као исповест човека, који је „свом искреношћу и фанатизмом дивљег убеђења написао толико гадости.“ Пре свега му је жао због Мицкјевича, коме је одрекао „свето право да жали над падом онога, што му је најдраже на свету ну вечности — своје домовине, своје отаџбине, и да проклиње њене крвнике. Затим му је жао што је омаловажавао дело Грибоједова,

„најплеменитији хуманистички производ, енергични (и изнад свега први) протест против огавне руске стварности. 82)

Писма, која је Бјелински писао пријатељима у време свог „бу-

_ђења“ и непосредно после њега, у 1840 и 1841 години, писана су с оним њему својственим пркосом и страшћу, због које је добио

надимак „бесни Висарнон“ Сва та писма откривају тешку борбу која се водила у његовој души. У њима се нижу бес на Хегела, који га тобоже био намамио на пут оправдавања свакојаких царских ругоба, падање у крајњи индивидуализам као реакција на хегеловски историски објективизам, занос јакобинског револуционара итд.

У писму истом Боткину, од ! марта 1841, каже између осталог: „Судбина индивидуе, субјекта, личности важнија је од судбине целог света и од здравља кинеског цара (то јест Хегелове А еетегпћен) ... Понизно вам захваљујем, Јегоре Фјодоричу (тако су у руским просветитељским кружоцима тог времена звали Хегела — нап. прев.), клањам се вашој филозофској капи; али са свим поштовањем које доликује вашем филозофском филистарству, част ми је саопштити вам да кад бих и успео да се попнем на највишу пречату лествица развитка, — ја бих вас и оданде замолио да ми положите рачуна о свим жртвама животних и историских услова, о свим жртвама случајности, празноверја, инквизиције, Филипа Пи др. и др; у противном случају скочићу наглавце баш с врховне

1) Нерејђ Епсукорефе дег рћПозорјасћеп АМаасепзсћањ ша Сгипагазе 55 143, 144.

82) Бјелински, Изабрана дела у једном свеску, стр. 636: