Наша књижевност

404 Књижевносе

Добро, то кажу гране

Ал стабла су ћутала.

Још, виче гост, док не сване, Док крчмар рачун не да. |

Све су пукотине у кући хтели смеђе замазати, Све су прогласити једнатим

"И кад би ишло шпо њиховим били бисмо на ти и ти: Мислили су, скакаћемо пред таквим.

Само бесан треба постати, рекли су

Тад се дивно може остати, рекли су

Учинићемо трећи рајх јаким.

Добро, то кажу гране

| Ал стабла су ћутала.

Још, виче гост, док не сване, Док крчмар рачун не да.

Бертолд БРЕХТ

(Превео Иван Ивањи)