Наша књижевност

Музички преглед 421

цуском писању није ј. Стриктни француски изговор (Француз уноси у двоструки сугласник интервал и звук,) је, према СаШтага, Галлимар. — Слично томе, име познатога дипломате из доба Наполеонова, који се писао ТаЏеугапа, није Тајеран, него, у лепом француском изговору, Таллеран. — Позната у књижевности, и у политичкој борби за време Наполеона Г-ђа "де Стал, не зове се де -Стаел. Греба се информисати, питати или прочитати у граматици шта све значи трема на самогласнику е. — Постоји, и код нас се чује на Радију, сатански вир· туозна композиција Паганинијева Мојо регрефио, што на италијанском језику значи — цео свет већ и зна — непрекидно, стално кретање, у овом случају, свирање. Чули смо, без предаха и одмора раде руке, гудало и груди виолинисте, и понекад је већ страшно - пратити свирку са страхом да не малакше једпо, друго, треће, Е, италијанска реч тојо долази од глагола тиоуеге, покретати, и-значи; покрет, са изговором того. Постоје затим, у истом језику, ове:три именице: тобестето, тоНећо, тоћо, које долази од глагола то еролате, шалити се, бити досетљив, виспрен. Све три поменуте именице, па међ њима и код: нас добро позната тотбо, са изговором то о, значе: духовит цитат, згодна реч, мотог Дакле, код нас на Радију уобичајени, и у публику већ укорењени изговор Моо регрећио није само нетачност, ноге је и бесмисао, =— Ових дана, прочитали смо; у нашој публикацији, нешто што би Француз назвао перјаницом нашега немара: "како говоримо, како транскрибујемо, како се усуђујемо изговарати. Стоји, божем београдска потсмешица: „Виљем Џердајнер, чарапар, први је открио Енглезима Бетховена“. Међутим, та историјица није никаква поспрдица, него“ добро познат детаљ изе културне историје Британске. Вилјем Гардинер, који није ни Џердајнер ни чарапар, био је, у првим деценијама прошлога века, школован човек, начитан човек, и Енглез који је, и за Енглеза, био ретко напутован човек; био је тај Гардинер још и музички обдарен, па донекле и музички образован. Путујући по Европи, и савесно посећујући и слушајући концерте, чуо је једне вечери сјајан програм и извођење Бетховена, написао о том свом доживљају писмо којега се не би стидео ни музичар, и, полазећи у домовину, купио неко-. лико партитура Бетховенових дела, и тако доиста широко отворио врата гениалном музичару у лондонске концертне дворане. А чарапарг Врло просто. Као и до данашњега дана сви Енглези, трудио се и Гардинер да има акција у индустрији, овој или оној, па и чарапарској, да дакле помало спекулира како би лакше дошао до новаца за путовања, за прогрес у својој култури, и за партитуре великих музичара...

Међу многим простим и врло паметним енглеским речима, има и ово: „Широке. су сваковрсне могућности да се информишеш о ономе што не знаш.“

Исидора СЕКУЛИЋ