Наша књижевност

рт

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

НОВИ ЉУДИ У НАШОЈ МУЗИЦИ

Можда ниједна уметничка грана не потребује толико помоћи од оних који технику њена језика већ познају као музика, Сликарска уметност јој у томе стоји блиско, а технику књижевно-уметничког изражавања, знамо то из многобројних примера историје, научили су толики знатни писци самоучки. Завиримо ли у биографије великих композитора, запазићемо да их нису увек занату, техници, морали поучавати старији велики уметници, али увек добри зналци. Музичка академија у Београду има у свом наставничком кадру људе који су такви зналци, па је зато и створена могућност да млади људи који су, гоњени својом даровитошћу, хтели постати музичари, то и постану.

На шестом музичком часу Удружења музичких уметника Србије, одржаном 21-1, професор Музичке академије Миленко Живковић претставио је кратким информативним говором слушаоцима неколицину младих апсолвената и студената Музичке академије, чија су занатска знања достигла степен да могу отпочети да музичким језиком јавно говоре, после чега су приказана и њихова дела. Сонатина за клавир Боривоја Симића, коју је изврсно интерпретирао Андрија Прегер, открила је намах живахну и свежу стваралачку фантазију младог аутора, особито својим блиставим трећим ставом. Песма и игра за виолину (интерпретатор Милан Димитријевић) студента Душана Радића показала је брижљњив и пун укуса однос младог композитора према мелодиској теми (у песми) и чило ритмичко осећање за карактерну функцију ритмова (у игри) — у духу народног музичког израза. У „Олуји“, песми за глас и клавир Душана Трбоје: вића (извођач: Душан Поповић, баритон) знатни удео клавирског парта у склопу песме као целине указивао је на тенденције програмске драматизације инструменталног израза код младог аутора. У другој соло песми, „Смијешно чудо“, апсолвента Драгутина Гостушког (певач: Д. Поповић) хумор народне песме дат је у живој ритмици брзог речитатива који је ту занста на свом месту. Најзад, гудачкиг квартет Властимира Перичића веома је озбиљно и зрело камерно дело, са добро распоређеним тематским материјалом између ставова, прегледним контурама форме и потенцијалом изражајних енергија који остварене пропорције дела чини природним и неусиљеним (Гудачки ансамбл: Пап—/ЛазаревићИлић—Ајзенбранд). -

У програм ове камерне приредбе музичких огледа генерације која настаје ушла су и два дела додуше млађих људи али у професионалној припреми готових и формалних композитора. То су рапсодија за флауту и клавир Илије Маринковића (солист: Драгутин Мирковић) и три клавирске етиде Милутина Ра-